Zapatistička vojska nacionalnog oslobođenja — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот мења: el:Στρατός των Ζαπατίστα για την Εθνική Απελευθέρωση |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
'''Zapatistička vojska nacionalnog oslobođenja''' (španski: ''Ejército Zapatista de Liberación Nacional'', skraćeno EZLN), poznatiji kao '''zapatisti''', su gerila autohtonog indijanskog stanovništva, potomaka [[Maje|Maja]] Indijanaca iz [[Čjapas]]a, u [[Meksiko|Meksiku]]. Njihov najpoznatiji govornik, ali ne i lider, [[potkomandant Markos]] (''Subcomandante Marcos''), za razliku od ostalih zapatističkih komandanata, nije Maja. Zapatisti su deo, a dobrim delom i inspiracija, [[antiglobalizam|alterglobalističkog]] pokreta i imaju jaku međunarodnu podršku.
== Pozadina ==
Ред 10:
== Ustanak ==
[[Слика:Mexico.Chis.EZLN.01.jpg|мини|десно|260п|"Vi ste na zapatističkoj pobunjenoj teritoriji. Ovde ljudi izdaju naređenja a vlada se pokorava."]]
[[1. januar]]a [[1994]]. je izbila zapatistička oružana revolucija u Čjapasu, jugoistočnoj državi u Meksiku. Maja Indijanci, naoružano seosko stanovništvo, zauzeli su nekoliko gradova u pobuni protiv ugnjetavanja koje su trpeli od kada je [[Хернан Кортез|Kortez]] ušao u južni Meksiko. Među glavnim razlozima za ustanak je nedostatak autonomije za očuvanje sopstvene kulture, nepostojanje zakonskih prava da se bore protiv otimanja zemlje i slobode i nedostatak osnovne medicinske zaštite. Ustanak je počeo za manje od dva sata pošto je postignut [[Severno-američki sporazum o slobodnoj trgovini]] (NAFTA), između [[Kanada|Kanade]], [[SAD]] i Meksika, kome se domorodačko zemljoradničko stanovništvo žestoko protivi.
Na početku borbe nekoliko gradova je bilo zauzeto. Najveći i najznačajniji je bio San Kristobal de las Kazas, šesnaestovekovni kolonijalni grad smešten u oblasti planina [[Sijera Madre]]. Meksička vojska se uskoro pregrupisala i preuzela San Kristobal, ali su zapatisti izdali saopštenja za novinare širom sveta, pa je meksička vlada bila daleko više suočena sa diplomatskim i medijskim problemima nego sa vojnim. Na kraju je postignuto primirje i vlada je, povećavajući izvesni stepen autonomije i građanskih prava urođenika, potpisala San Andrejski sporazum. Nategnuto primirje, prekidano nasiljem nad zapatistima od strane paravojnih grupa, postoji još od tada.
Ред 18:
== Međunarodna podrška ==
Juna 1994. Zapatistička vojska nacionalnog oslobođenja je u svojoj Drugoj deklaraciji, iz džungle Lakadona, uputila poziv na Nacionalnu demokratsku konvenciju u cilju predstavljanja predloga o prelaznoj vladi i novom ustavu, a odziv je bio neočekivano velik. Pojavile su se mnoge [[nevladine organizacije]], vođe seljačkih i domorodačkih udruženja, članovi [[levica|levih]] partija i nezavisnih sindikata, intelektualci, [[feminizam|feministkinje]], [[lezbejka|lezbejke]], [[gej|homoseksualci]] i mnogi [[novinar]]i. Konvencija je više nego uspela i od tada su zapatisti u žiži međunarodnog [[antiglobalizam|alterglobalističkog]] pokreta. Akcije solidarnosti sa zapatistima se održavaju širom sveta i hiljade [[aktivizam|aktivista]] i humanitaraca je od 1990-ih išlo u džungle Čjapasa.
{{DEFAULTSORT:Запатистичка војска националног ослобођења}}
| |||