Критовул са Имброса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Критовул''' ({{јез-грч|Κριτόβουλος}} /Критовулос/) '''са Имброса''' је био угледни [[Грци|Грк]], који је вероватно пре [[1470.]] г. написао ''Историју султана Мехмеда -{II}-'', дело које обухвата раздобље [[1451]]—[[1467|67.]] г. и које је на неки начин корисно јер допуњује извештаје [[Лаоник Халкокондил|Халкокондил]]а, [[Дука (историчар)|Дуке]] и [[Сфранцес]]а. Као и у случају његовог савременика Халкокондила, и Критовул није могао а да не одоли привлачној снази оних чувених [[Тукидид]]ових речи којим се стари писац послужио на почетку своје ''Историје пелопонеског рата'' с намером да образложи оно што га је подстакао да прионе писању свог малопре поменутог дела. Тако се и Критовул, угледајући се на старог писца, послужио тим шаблоном. Узгред, због тог шаблона [[Лукијан са Самосате]] се својевремено обрушио на [[Креперије Калпурнијан|Креперија Калпурнијана]] (Κρεπέρῃος Καλπουρνιανὸς) из [[Помпејопољ]]а, аутора једног дела о [[Римско-партски ратови|римско-партском рату]], којег је при том назвао Тукидидовим ревносним имитатором (Θουκυδίδου ζηλωτὴς ἄκρος) из тог разлога што се, како је запазио, од свих увода који су подражавали Тукидидов његов највише осећа на атичку [[Мајчина душица|мајчину душицу]] (χαριεστάτην ἀρχῶν ἁπασῶν καὶ θύμου τοῦ Ἀττικοῦ ἀποπνέουσαν).
Према речима немачког византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] ({{јез-нем|Karl Krumbacher}}; 1856—1909), збиља је необично што је код једног таквог писца који је писао о турском султану присутан тон [[Перикле|Перикловог]] савременика. Тај утицај атинског историчара огледа се исто тако како у погледу распореда догађаја на основу четири годишња доба, тако и стилског улепшавања саме приче; а два велика говора које је [[Мехмед II Освајач|Мехмед]] тобоже одржао пред окупљеном заповедничком и намесничком господом, одговарају Тукидидовим кентонима. Међутим, како оцењује Крумбахер, упркос свим напорима Критовулу није пошло за руком да досегне ни за сенком оне замишљене чврстоће и пуноће свог великог узора; његов опис се своди на нашироко наклапање, које је уз то видљиво ограничено наизглед стручним изразима. Оно што Критовула ипак чини другачијим од једног другог Тукидидовог обожаватеља, Халкокондила, као и од осталих приповедача са простора срушеног [[Византијско царство|Византијског царства]] и [[Грчки језик|грчког говорног подручја]], јесте његов став према [[Османлије|османском освајачу]]. Док су се Халкокондил, Дука и Сфранцес у то време када су саставили своја дела налазили ван сфере утицаја Турака и због тога нису узимали у обзир њихову осетљивост, Критовул је напротив био један од оних Грка који су се помирили са турском превлашћу и сходно томе тражили у новонасталом поретку своје место.
| |||