Друга непријатељска офанзива — разлика између измена

Оценивши да се, након разбијања партизанских снага у западној [[Србија|Србији]] и уништења тзв. [[Ужичка република|Ужичке републике]], најјаче устаничко жариште налази у источној Босни, немачка Команда за југоисток је решила да средином јануара предузме офанзиву ширих размера против устаничких (партизанских и четничких) снага на тој територији, с циљем да их разбије и поново успостави контролу на том стратешки битном подручју. Зато је задржана [[342. дивизија]] која је, после завршених јесењих операција у западној Србији, требало да буде упућена на [[источни фронт]]. Њено ангажовање у новој операцији у источној Босни било је омогућено уласком бугарских трупа у источне области Србије и преузимањем окупационих задатака, чиме су немачке посадне дивизије добиле могућност да се прегрупишу. Поред 342. пешадијске дивизије, којој је поверена главна задатак – наступање из рејона [[Зворник]]а и [[Вишеград]]а, у овој офанзиви ангажована је и немачка [[718. дивизија]] и 12 батаљона [[домобрани|домобрана]] и [[усташе|усташа]] – укупно 33,.000 војника, подржаних артиљеријским, тенковским и ваздухопловним снагама.

Партизанске и четничке јединице које су се налазиле на овој операцијској територији (партизанске: 1. пролетерска бригада и три НОПО-а: Романијски, [[Бирчански НОП одред|Бирчански]] и НОП одред "Звијезда" – укупно 5,.000 бораца; четничке: [[Сребренички одред|Сребренички]], [[Власенички одред|Власенички]] и [[Рогатички одред]] и [[Церска бригада]] – укупно око 3,.000 војника) биле су претежито распоређене према непријатељским гарнизонима и положајима, затварајући правце који су, дуж комуникација, водили у унутрашњост слободне територије. Дубок снег и веома ниске температуре ограничавали су борбена дејства само у захвату комуникација.

Пошто су извршиле прегрупацију, 9 немачких и 12 усташко-домобранских батаљона (око 17,.000 војника), од [[29. јануар]]а до [[4. фебруар]]а извели су операцију против [[Озренски НОП одред|Озренског НОПО]]-а на територији између река Босне и Спрече, у троуглу [[Завидовићи]]-[[Добој]]-Тузла. Озренски одред, који је имао око 1,200 бораца, пружао је успрешан отпор, повлачећи се ка гребену планине, а затим је прешао у снажан противнапад, одбацио непријатеља и вратио изгубљену територију.