Историја старог Египта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: ne:मिस्रको इतिहास
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 6:
Скоро истовремено са појавом палеолитског човека у [[Европа|Европи]], налазимо трагове људи и у ушћу [[Нил]]а на египатској висоравни која је омеђена Либијском пустињом на западу, Арапским полуострвом на истоку, [[Средоземно море|Средоземним морем]] на северу и првим катарактом Нила на југу. Нил је друга река по дужинина у земљи а протеже се од извора речице [[Кагера]] која се улива у [[језеро Викторија]]-Нуанза из ког даље истиче [[Викторијин Нил]]. Укупна дужина те чудесне реке износи 6.497 -{km}-.
 
У Горњем Египту киша готово никад не пада, док у доњем Египту око Каира, пада повремено и не обилно. Због тога је свакогодишња нилска поплава заиста највећи догађај у целој земљи јер од ње зависи таложење плодоносног муља који даје благостање. Потпуно је разумљиво што су [[Египћани]] од најстаријих времена Нил сматрали светом појавом, па су га чак прогласили божанством.
Савладавањем технике обраде камена у микролите (малене прецизне камене алатке) означен је прелаз из [[палеолит]]а у [[Мезолит]] или средње камено доба. За то доба најкарактеристичнија је [[Капсијенска култура]].
 
Ред 34:
III [[Мемфијска династија]] 2895.-2840.
IV Мемфиска династија 2840.- 2680.
V Мемфиска династија 2680.-2540.
VI, VII и VIII Мемфиска династија 2540.-2360.