|
Камена палата је грађена од [[1924.]] до [[1928.]] године према пројекту чувеног руског архитекте [[Виљем Фјодорович Баумгартен|Виљема Фјодоровича Баумгартена]], новцем добијеним на име ратне одштете од [[Аустроугарска|Аустроугарске]] после [[Први светски рат|Првог светског рата]].
Када је изграђена, била је једна од најмодернијих зграда у [[Европа|Европи]] у односу на слична здања намењених за седиште војне команде. Камена палата је [[1937.]] године проглашена за најлепшу зграду у [[Београд]]у. Ова палата данас представља значајан културно-историјиски споменик. Палата се простире на 9.543 квадратних метара корисне површине. У палати се налази једна од најрепрезантивнијих сала у [[Србија|Србији]], чувена Велика ратна сала, која се налази на међуспрату палате, у соби под бројем 49. У тој сали доносиле су се важне државне одлуке, организовани свечани војни балови и заседале Владе. Ентеријер Велике ратне сале представља аутентично ремек-дело, има велелепне паластре, стубове, изнад којих је смештена галерија са лучним отворима, где је накада, по потреби, стајао хор.
Камена палата тј. Зграда Генералштаба југословенске краљевске војске је била једна од ретких зграда коју [[Немци]] у [[Бомбардовање Београда 1941.|априлском бомбардовању Београда]] [[1941.]] године нису погодили, иако је једна од бомби у првом таласу бомбардовања престонице пала само неколико метара од ње, на некадашњу зграду Министраства рата.
== Занимљивости ==
У великом ходнику палате, изнад самог улаза у Велику ратну салу смештена је скулптура „Самсон убија лава“ руског вајара Загардњиха. Мотив лава, иначе, веома је присутан у овом војном здању. У Великој ратној сали налази се столица ручне израде, са „лављим шапама“ на држачима, на којој је седео војвода [[Живојин Мишић]]. У палати, по строповима, могу се видети гипсани грбови [[Војска Југославије|војске СЦГ]], из доба краљевине и [[Грб СФРЈ|грбови из доба СФРЈ]].
У Камену палату улазе само српски војници и људи са посебним дозволама, а затворена је за ширу јавност.
|
