Карикатура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: jv:Karikatur |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
'''Карикатура''' (термин потиче од [[италијански језик|италијанске речи]] -{''„caricare“''}-- претворити, претерати) означава заоштрено поентирани приказ друштвених или политичких а понекад и приватних или опште људских тема углавном средствима [[графика|графике]]. Карикатура је настала у [[барок]]у али се захваљујући техникама штампе, пре свега [[литографија|литографије]], [[ксилографија|ксилографије]] и [[гравира у челику |гравире у челику]] развила тек у [[19. век]]у у општи облик изражавања који је познат и као уметнички медијум. Често је карикатури придодато и текстуално објашњење, краћи дијалог или се пак низ карикатура ниже [[хронологија|хронолошки]] како би приповедале неку причу или ток догађаја.
Деформисани, наказни прикази познати су још од [[антика|антике]] и [[средњи век|средњег века]] али та ликовна остварења делују пре свега гротескно
[[Слика:Tarantino.jpg|мини|200п|лево|Карикатура [[Квентин Тарантино|Квентина Тарантина]]]]
Портретско представљање у карикатури са снажним истицањем маркантних црта лица углавном појачава до смешног као што се то може видети у чувеној Метаморфози грађанског краља [[Луј Филип Орлеански|Луја Филипа]]. коју је насликао [[Шарл Филипон]] ([[1802]] - [[1862]]) и у којој се крушколико лице монарха корак по корак претвара у крушку. Као претача таквих физиогномских претеривања могу се сматрати Гротескне главе [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]] који се могу схватити као прикази супротности идеално лепог људског лика ренесансе а као студије анализирају променљивост и могућност сликарске конструкције људског лица. Прве карикатуре које су повезане са конкретним особама срећу се у бароку код Корачија и Ђанлоренца Бернинија. Оне су међутим биле намењене за приватну употребу.
Критиковање друштвене беде у оквиру приказа у сликама било је од времена реформације уобичајно на лецима који се могу означити као претече политичке карикатуре и сатире у сликама. Пре свега је енглез [[Вилијам Хогарт]] учинио популарним изражајни облик друштвене сатире у својим графичким циклусима ''The Rake‘s Progress и Marriage a la mode'' из [[18. век]]а. При крају епохе рококоа настајали су политички интендирани Капричи и Пошасти рата [[Франсиско
Стварно време процвата карикатуре био је 19. век. То је углавном последица либералних политичких стремљења и развоја новинарства. У Француској су настајали сатирични магазини као ''La Caricature'' ([[1830]] - [[1834]]) или ''Charivari'' за које су графичке предлошке прилагали [[Оноре Домије]] и Филипон. [[Енглеска]] је [[1841]]. добила сатирични магазин Панч који излази и данас. У [[Немачка|Немачкој]] је излазио часопис ''Летећи листови'' од [[1844]]. у коме су објављиване и карикатуре [[Вилхелм Буш|Вилхелма Буша]].
|