Малајски архипелаг — разлика између измена

Нигде се на свету не налази толико вулкана на мањем простору колико у Малајском архипелагу, од више од 330 вулкана око њих 100 је активно. Сама Јава има око 100 вулкана, од тога 28 активних. Њихове ерупције су страховите. Једна таква ерупција догодила се 1883. године на малом острву Кракатау, између Јаве и Суматре. Ерупција је била толико снажна да је бацила у ваздух ⅔ острва, а сама тутњава ерупције чула се и у Аутралији (2100км далеко), а огромни таласи изазвани ерупцијом су потопили 36,.000 људи по суседним обалама. Године 1927. нова ерупција истог вулкана створила је ново вулканско острво названо Анак Кракатау, што значи син Кракатауа.

Флора Малајског архипелага је међу најбогатијим на свету. На самој Јави постоји преко 6,.000 врста, а на Борнеу више од 11,000. Многе биљке су аутохтоне врсте архипелага, а више од 500 родова и око 30-35% врста су ендемичне. Постоји вертикални распоред вегетације: на равницама и нижим планинама (до 1,200-1,300м) постоји тропска зимзелена кишна шума, која је специфична због велике разноликости биљака, од око 300 врста палми, бамбуса, дивљих банана и фикуса, па до врста карактеристичних за Малајски архипелаг попут пандануса и расамале; затим, на већим висинама постоје зимзелене шуме са субтропским биљкама и на висинама од 2,.000 до 4,000м постоје веома влажне планинске шуме са обиљем маховине, које на већим висинама прелазе у планинске ливаде са доста жбуња. Листопадне шуме и саване преовлађују у субекваторијалним зонама, док се мангрове шуме могу наћи у делтама река, али и дуж морске обале. Већина равница су култивисане због пољопривреде, а највише се гаји пиринач.

У последње три деценије Малезија је доживела привредни преображај захваљући великим страним улагањима (у производњу електроничких уређаја, нпр.), али и налазиштима нафте. Данас Малезија спада у групу средње развијених држава. Велики утицај у привреди Малезије имају страни али у последње време и домаћи капиталисти, и то углавом због јефтине радне снаге. Индустрија је високо развијена, неке од најзначајнијих су; металургија, електроиндустрија, бродоградња, хемијска и прехрамбена индустрија. У последње време влада Малезије се труди да покрене туризам, што су и успели, јер туризам сада представља трећи највећи извор прихода. Пољопривреда је такође један од битних фактора привреде, а неке од најбитнијих култура су: каучук, бибер, палмино уље, кокосов орах, банане, ананас, шећерна трска и дуван. А, као и Индонезија, Малезија такође има велика рудна богатства, као што су: гвожђе, нафта, бакар, волфрам, боксит.

Са које год тачке гледишта посматрали овај део Земаљине површине – било да посматрамо његов изразито велик обим, огроман број острва који га чине или саме величине појединих острва Малајског архипелага; било да посматрамо чудноватости њихове климе или њихову геолошку структуру; њихов богат и разнолик биљни и животињски свет или веома различите људске расе које их насељавају; или, пак, ако их посматрамо са економске и политичке тачке гледишта обраћајући пажњу на различите производе којима задовољавају потребе људи, некадашње борбе великих нација Европе за део њиховог плодног тла и интересантне етничке и политичке проблеме које покушавају да реше – бићемо убеђени да ниједан други део света не може да нам понуди већи број интересантних чињеница за наше посматрање или да нам пружи обимнији и разноврснији материјал за наше размишљање у скоро сваком већем делу људског знања.