Миливој Ашнер — разлика између измена

По оснивању [[НДХ|Независне Државе Хрватске]] ([[1941]]) Ашнер је био међу повереницима нове власти у Славонској Пожеги и постављен је за шефа хратске усташке полиције. Миливој Ашнер је [[26. август]]а [[1941]]. године учествовао у планирању и прихвату 438 ухапшених Срба из [[Дервента|Дервенте]] и [[Босански Брод|Босанског Брода]] и њиховог смештања у Сабирни исељенички и усељенички логор у Славонској Пожеги. Током транспорта Срби су били мучени, а посебно од железничке станице до логора у Славонској Пожеги, хрватске усташе и полиција су тукле српске цивиле, ударали их кундацима, чупали им косе и браде и терали их да певају хрватске песме. У логору депротовани Срби су били смештени у мале ћелије. У тако мале ћелије затварано је и и по тридесет Срба. Ашнер је наредио чуварима да затворене Србе муче, а и лично је спроводио тортуру над њима, тако што их тукао мокрим конопцем. У то време било је заустављено исељавање Срба из [[НДХ|Независне Државе Хрватске]] на немачко окупационо подручје Србија, хрватске усташе и полиција су се договорили да се исценира побуна логораша и да се сви стрељају. Масовно стрељање Срба изведено је 26. и 27. августа [[1941]]. године, хрватске усташе стрељале су 438 српских цивила. Миливој Ашнер је од јуна до краја децембра [[1941]]. године наређивао да се пожешки Јевреји депортоју у хрватске логоре смрти. Ашнер је наредио још крајем јула да се три особе јеврејске националности депортоју у логор у [[Госпић]]у, које су затим ликвидиране. Током октобра Ашнер је наредио да се из својих домова у Славонској Пожеги протера 28 јеврејских породица. Њихова имовина је затим конфискована, а они су ликвидирани у [[Логор Јасеновац|логорима Јасеновац]] и [[Ђаково]]. Ашнер је касније наредио да се сви преостали Јевреји из Пожеге транспортују вагонима за стоку у логор Јасеновац. Током пута ликвидиран је један део мушкараца, а остали [[2. јануар]]а [[1942]]. године када су стигли у логор. Ашнер је био део снага које су учествовале у доношењу и спровођењу одлуке да Срби буду обележени посебном траком са натписом ''„православац“'', док су Јевреји морали да носе жуте траке са Давидовом звездом на којој је писало ''„Жидов — Јуда“'', да могу да буду ван својих домова само до 18 часова, да све јеврејске трговине буду обележене црвеним хрватско-немачким натписом и да у њима буду усташки повереници. Ашнер је наредио да се изврши попис целокупне покретне и непокретне имовине Јевреја, затим да се заплене сва новчана средства јеврејске богословске општине и наредио да се не спречавају напади хрватских грађана на јеврејске верске објекте. Ашнер је после рата побегао у Аустрију, где се и настанио.