Московски кремљ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: na:Kremlin
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 66:
У то време, тачније [[1485.]] године, отпочела је велика реконструкција Кремља. Пре тога, [[1474.]] године, на подстицај царице, цар Иван III је послао мисију у Италију предвођену Симоном Толбузином, царевим стручњаком за архитектуру, са циљем да пронађу и доведу на Кремљ најбољег доступног архитекту. Већ следеће године са Толбузином на Кремљ је стигао Ридолфо Фираванти Аристотеле де Болоња, један од најпознатијих италијанских мајстора, не само архитектуре, већ и металургије, инжењерства, хидраулике и грађења војних утврђења. Овакве мисије су се у наредних двадесетак година још неколико пута поновиле, тако да су на реконструкцији и поновној изградњи Кремља радили најпризнатији и најбољи италијански, ренесансни мајстори [[15. век]]а.
 
У то време је подигнут нови зид од црвене цигле са осамнаест кула од чега је најпре била изграђена Таинитски кула, као наговештај изгледа новог утврђења. За производњу те цигле било је неопходно најпре изградити циглану и упутити руске занатлије у технике и рецепте прављења погодног грађевинског материјала, што је Фираванти и учинио. На тај начин је утицај новог стила градње преко Кремља, а посредством обучавања руских стручњака, пренет у темеље руске архитектуре тог времена. Те куле су биле најупечатљивији део зидина. Биле су покривене дрвеним кровом и облик и висина су им варирали од 28 до 71 метар, у зависности од положаја и намене. Иако је новим архитектонским решењима делимично очувана специфичност и необичност старо-руске градње, утицај севрно-италијанске архитектуре је био веома препознатљив на зидинама, али посебно на дворцима и палатама које су неодољиво подсећали на ренесансне дворце северне Италије. Потпуно други случај је био са црквама и храмовима који су се налазили унутар Кремља. При њиховој изградњи и реконструкцији инсистирако се на архитектури руске и византијске традиције, што због настојања да се очува традиционални ортодоксни-византијски стил, што из страха од утицаја Рима и папе с којим руска аутокефална црква није била у добрим односима.
 
Реконструкцију Кремља је довршио [[Василиј III]] (1505-1533), син Ивана III, који је поново прокопао шанац између источног зида и пожаром опустошене чистине, по томе и назване Пожар - будући [[Црвени трг]]. Тај шанац је поново спојио реке Москву и Неглину и имао је одбрамбену улогу. Италијани су унели потпуно другачији стил градње. Зидови, куле, дворци које су они изградили стоје и дан-данас, изазивајући дивљење сваког ко дође у контакт са њима.