Муромачи период — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
м (Разне исправке)
'''Муромаћи период''' је период историје [[Јапан]]а ([[1336]]-[[1573]]). Познат је и под именом Ашикага период. Тај период је започео успоставом шогуната [[1336]]. од стране првог Муромаћи шогуна [[Такауђи Ашикага|Такауђи Ашикаге]]. Период се завршава [[1573]], кад је [[Нобунага]] протерао задњег шогуна [[Јошиаки Ашикага|Јошиаки Ашикагу]] из престолнице [[Кјото]].
Године од [[1336]]. до [[1392]]. зову се и [[Период Северног и Јужног двора]]. Касније године од [[1467]] -[[1573]]. зову се и [[Период зараћених држава]]. Током тог каснијег периода централна власт је готово престала постојати, а грађански ратови су трајали по свим деловима Јапана.
 
Током овог периода [[Португал]]ци долазе у Јапан, а са њима и [[Језуити]], који до 1582 преобраћују 150.000 [[Јапан]]аца у католичанство.
 
==Ашикага шогунат==
Период власти шогуна [[Ашикага]] назива се Муромаћи период по делу Кјотоа, где је трећи шогун успоставио седиште.
[[Камакура период]] ([[1185]]-[[1333]]) очитовао се по усклађености шогуната са царским двором у Кјоту. Ашикага је са друге стране преузео и преостале функције царске владе.
 
[[Јошимицу Ашикага]] допушта настанак јаких регионалних вођа, касније званих [[даимјо]]. Временом тежиште власти се развијало и регионалне вође постају све значајније. Три најзначаније даимјо фамилије су се ротирале као заменици шогуна.
==Период зараћених држава==
[[Онин рат]] ([[1467]]-[[1477]]) доводи до политичке фрагментације. Настала је међу [[самурај]]има велика борба за земљу и моћ.
Насиље у [[Кјото|Кјоту]] оставило је тешке последице. Видело се да шогун као централна власт ништа не подузима. Због тога се закључује
да је мач најбољи начин решавања спорова, пошто централна власт ништа не чини. Започињу мали ратови по провинцијама по целом Јапану.
 
У Јамаширо региону два клана улазе у дуготрајни рат без победника. Сељаци и сиромашнији [[самурај]]и (кокујини) су се побунили [[1485]]., створили су своју [[ики армија|ики армију ]] и присилили кланове да напусте њихов регион. Ики, армија сиромашних је постала толико снажна да је владала Јамаширо регионом.
Ики армије су се појавиле по свим деловима Јапана. Тако је у [[Кага]] региону секта амида будиста формирала властиту ики армију и до [[1488]]. истералаје најважније ратне господаре провинције. На Јодо реци граде утврђени замак.
 
Сељаци устају против својих господара, а [[самурај]]и против већих господара, а централна власт нестаје. Царска кућа остаје осиромашена. Настају многи нови даимјо самураји, који су претходно збацили своје господаре.
 
Започео је грађански рат по свим деловима [[Јапан]]а. Централна власт више не постоји. Дотад је централна власт стварала ред. Настају многе тврђаве по Јапану, да би пружиле заштиту у доба сталних ратова. Нови мали даимјо господари директно контролишу земљу,
Сељаци су потчињени, а [[даимјо]] [[самурај]]и им нуде заштиту.
 
 
 
==Економски ефекти рата==
Већина ратова је била локалног карактера, а дешавали су се по целом [[Јапан]]у. До 1500 цела земља је била растрзана грађанским ратовима. Честа кретања армија су захтевала развој транспорта и комуникација, што је доводило до пораста прихода од царина и дажбина. Да би избегли разне дажбине трговина се сели у централни регион, који није могао контролисати ниједан [[даимјо]]. Дошло је и до развоја трговачких цехова.
==Западни утицај==
{{Посебан чланак|Нанбански трговачки период}}
Хришћанство долази у Јапан доласком Португалаца. Са Португалцима долазе [[Језуити]]. Језуите је водио Франсис Ксавиер (1506-1552), који стиже у Кагошиму у јужном [[Кјушу]]у [[1549]]. Успио је преобратити на католичанство даимјо [[самурај]]е и трговце, који су тражили боље трговачке уговоре. До [[1560]] [[Кјото]] постаје центар мисионарске активности.
 
Католички даимјо оснива [[1568]]. луку у [[Нагасаки]]ју. Луку предаје [[1579]]. језуитској администрацији.
До [[1582]]. у Јапану већ има 150.000 католика и 200 цркви. [[Шогунат]] је толерирао страни утицај док је земља била разједињена.
Међутим од [[1587]]. почела су дејства против католика, а кажњавања су уследила 1597. Трговина са светом је још увек била охрабривана, али се почела регулирати, а током каснијег [[Токугава|Токугавиног]] периода католичанство је потпуно забрањено.
[[Слика:JapaneseVotiveAltar.JPG|мини|250п|]]
==Економски и културни развој==
[[Шинтоизам]] није имао својих властитих завета или књига. Имао је само неколико молитви. Између VIII и XIV века [[будизам]] је скоро потпуно апсорбирао шинтоизам.
 
Монголске инвазије су потресле националну свест улогом камиказа у обрани Јапана. Мање од 50 година касније (1339-1343) Китабатак Чикафуса је написао хронику, где истиче божанску царску линију Јапана, све до тадашњег цара. Цар је по [[шинтоизам|шинтоизму]] има божански епитет. Шинтоистички поглед на историју истиче божанску природу свих Јапанаца и истиче духовну супериорност Јапана у односу на Кину или Индију.
 
Почиње значајна промена. Између XIV и XVII века шинтоизам постаје главно веровање, развија своју филозофију и књиге и постаје занчајна сила јапанског национализма.
1.572.075

измена