Намаз (ислам) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот додаје: kk:Намаз
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 17:
Поред дневних молитви има и оних које нису обавезне, неке од њих су се уврстиле тек после Мухамедове смрти, па зато никада нису добиле снагу прописа, док су неке биле заборављене и за време Мухамедовог живота. То се догодило и са ноћном молитвом (''салат ал-лајл'') а из хадиса се сазнаје да су оваква ноћна молитвена бдења била марљиво спровођења у старој заједници.
 
Подневна молитва у петак, је једина јавна молитва. Она се одвија у џамији (или мосеји), месту муслиманског богослужења. Реч „мосеја“ долази од арапског масџид, дословно – место клањања. Првенствени циљ грађења џамије био је у ствари, заједничка молитва. Међутим, на џамију не можемо гледати као еквивалент хришћанској цркви или јеврејској синагоги. Џамија је на неки начин наследник римског форума и грчке агоре{{чињеница|date=11. 2009.}}. У њој се налази проповераоница (минбар), односно платформа с које се издају значајне нередбе и прогласи. Временом, како је државна власт јачала, политичка улога џамије се смањивала, али никада није престала. Џамија није отворена само за време редовне молитве. Она је увек отворена за медитације, учење и спонтану молитву, као и за друге радње. У старо време је служила и као судница, јер је исламски закон свети закон, а закон и религија су били нераздвојно повезани. Џамија је такође служила као место за учење, тј. као школа, а касније је била везана за семинар у коме се изучавао не само Куран већ и остала наука.
 
Унутрашњост џамије је једноставна и без украса. Ту нема светиња ни олтара, зато што у муслиманској религији нема обреда, свете тајне (мистерије) ни свештеничке службе. Имам је вођа у молитви, и сваки муслиман који зна молитве и ритуал може то да буде.