Неродимље — разлика између измена

'''Неродимље''' (понекад и ''Породимље'') је био комплекс неутврђеног [[двор]]а [[Српски владари|српских владара]] у првој половини [[XIV век]]а који се налази 5 -{[[km]]}- [[запад]]но од [[Урошевац|Урошевца]] на простору села [[Горње Неродимље|Горњег]] и [[Доње Неродимље|Доњег Неродимља]] око реке [[Неродимка|Неродимке]]. У њему је [[29.10.]][[1321|1321]]. године]] преминуо [[краљ]] [[Милутин Немањић|Милутин]] ([[1282]]—[[1321]]), а његовог сина [[Стефан Дечански|Стефана]] ([[1322]]—[[1331]]) је у њему изненада напао његов син и наследник [[Душан Силни|Душан]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]), после чега се он повукао у [[Петрич]] у коме је заробљен, после чега је спроведен у [[Звечански Град]] у коме је и умро [[11.11.]][[1331|1331]]. године]]. На широком простору има више остатака, махом [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] из доба [[Немањићи|Немањића]], али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година [[XX век]]а су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из [[VI век]]а. После завршетка [[НАТО агресија на СРЈ|НАТО агресије на СРЈ]] и повлачења југословенских снага безбедности са простора [[АП Косово и Метохија]] у [[јун]]у [[1999|1999]]. године]], [[ОВК|албански терористи]] су, након доласка [[КФОР]]а и [[УНМИК]]а, уништили већи део цркава, а остатке [[бор]]а, чије се сађење приписивало цару Душану, су посекли и запалили.

На основу прегледа надземних остатака објеката, [[Иван Здравковић]] је [[1975|1975]]. године]] претпоставио да би највероватнија локација самог двора могла бити на једном узвишењу између два села, на коме се налазе остаци [[Црква (грађевина)|цркве]] посвећене [[Свети Никола|светом Николи]] око које има назнака постојања бедема, а недалеко од њих се налази стара [[воденица]] која се у народу назива ''[[калуђер]]ском''. Међутим, на самом терену има врло мало остатака у траговима. Поред тога, он је указао на још две потенцијалне локације:

Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци [[Византијско царство|византијске]] [[Палата|палате]] или [[Летњиковац|летњиковца]] који је датиран у [[VI век]]. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као'' дворац краља Милутина'', да би [[Археологија|археолошким]] истраживањима која су обављема [[1988|1988]]. године]] утврђено да је много старија.

На старим темељима цркве светог Николе је [[1983|1983]]. године]] подигнута нова [[једнобродна грађевина]] са [[Апсида|апсидом]] и малим [[кубе]]том. Њу су после доласка [[Америчка војска|америчких снага]] КФОРа [[1999|1999]]. године]] у овај рејон, [[Демолирање|демолирали]], [[Ватра|запалили]] и [[Минирање|минирали]] албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch08.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (8) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.

Црква светих Архангела је датирана у [[XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700|1700]]. године]] и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[Припрата|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[XVIII век]]а који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[XV век]]а. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом [[Цар Душан|цару Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.

Црква Успења Богородице је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем [[XIV век]]а. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Урош Нејаки|Уроша]] ([[1355]]—[[1371]]) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. Манастир је запустео [[1584|1584]]. године]], а сама црква је срушена у првој половини [[XIX век]]а, о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858|1858]]. године]] видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.

Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из [[XIV век]]а која је обновљена [[1996|1996]]. године]] и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута [[1925|1925]]. године]]. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch09.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch44.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.