У периоду [[1905]]—[[1909]]. године похађао је [[Школа уметничких заната у Бечу|Школу уметничких заната]] у [[Беч]]у. Под утицајем бечког [[југендстил]]а, нарочито [[Густав Климт|Густава Климта]] (на пример портрет ''[[Адолф Лос портрет|Адолф Лос]]'', 1907), стварао је углавном [[литографија|литографије]] у боји, а такође и илустрације за сопствене текстове.
1910. годгодине. Оскар Кокошка настанио се привремено у [[Берлин]]у и успоставио контакте са експресионистичким уметницима као што су [[Емил Нолде]], [[Макс Пехштајн]], [[Е. Л. Кирхнер]] који су имали кључног утицаја на његов начин сликања пре свега на однос према облику и боји. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] доживео је тешку повреду главе. Следећих година настали су експресионистички радови који су подсећали на радове [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]] и [[Емил Нолде|Емила Нолдеа]], претежно литографије (''[[Заљубљени пар са мачком]]'', 1917), као и његови први прикази градова ([[Дрезден (слика)|Дрезден]], [[Нојштат I]], 1919). Године 1920. преузео је професуру на Академији у [[Дрезден]]у а од 1923. године путовао је по [[Европа|Европи]], [[Северна Африка|северној Африци]] и [[Блиски исток|Блиском истоку]] где је претежно сликао [[пејзаж]]е и приказе градова. Године [[1933]]. прокажен је као [[Дегенерична уметност|дегенеричан уметник]], па је у знак протеста створио 1937. године ''[[Аутопортрет дегенеричног уметника]]''. Године 1938. емигрирао је у [[Енглеска|Енглеску]]. Од 1953. године живео је на [[Женевско језеро|Женевском језеру]]. Кокошка је развио свој сопствени експресионистички стил са драматично нервозним начином сликања и скоро [[барок]]ном динамиком облика и боја. Значајан саставни део његовог стваралаштва јесу портрети, чија психолошка изражајност сведочи о способности дубоког уживљавања. Поред тога Кокошка је сликао и слике митолошког и алегоријског садржаја (триптих ''[[Сага о Прометеју]]'', 1950). Стварао је и сценографије (за Чаробну фрулу, 1955) и написао више експресионистичких драма.
