Хирургија — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Робот додаје: kk:Хирургия)
м (Разне исправке)
Парацелсус ([[1493]]-[[1541]]) схвата лековиту моћ природе, а Версалиус у делу “Де хумани цорпорис фабрица” објављеном [[1543]]. одбацује Галенову анатомију и даје основу за праву хирургију. Међутим и даље хирургију обављају бербери, као Амброисе Паре, који је одбацио метод спаљивања и подвезивао [[Крвни судови|крвне судове]].
 
Напредак почиње када је Лондонско удружење бербера и хирурга, на основу повеље Хенрика VIII из [[1540]]. г.године почело да води контролу рада у хирургији земље.
 
Крајем [[XVI век|XVI]] и почетком [[XVII век]]а почиње се хирургија укључивати у програме медицинских школа, да би у -{XVIII}- веку у потпуности била преузета од стране медицинског сталежа, тако да се оперативна техника и мануелна вештина усавршавају. У Паризу се [[1731]]. оснива Хируршка академија и до краја века Париз постаје центар светске хирургије. Ледран и Десаут [[1741]].- ексцизија и дебридмент ране, Лери -мемоари војне медицине и хирургије- ампутације екстремитета одмах по рањавању, пре развијања инфекције).
теорију по којој су изазивачи инфекција бактерије, а [[Јосеф Листер]] [[1867]]. та сазнања уводи у хирургију).
*[[Вилхелм Конрад Рендген|Рендген]] [[1895]] уводи нови вид дијагностике, [[радиографија|радиографију]].
*[[Трансфузија]] крви је омогућена открићем Карла Ландстаинера о аглутинацији [[еритроцит]]а под утицајем серума другог човека- тако да је омогућено утврђивање крвних група. - Откриће [[пеницилин]]а (Флеминг, [[1928]]) омогућава пре- и постоперативно спречавање инфекција.
 
Бројни су хирурзи током овог периода својим умећем и ингениозношћу довели до развоја хирургије у данашњем обиму, као и напредком технологије. Хирургија будућности иде у смеру што мање трауме ткива и организма, као и на пољима микрохирургије, феталне, ендоскопске, трансплантационе хирургије, имплантације вештачких органа И ткива која се добијају на ткивним културама.
1.572.075

измена