Системска циркулација крви — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
Највећи отпор у свим деловима васкуларног система пружају артериоле, које променом свог лумена делују као основни регулатор нивоа укупног крвног притиска. Артериоле "су „славине“ кардиоваскуларног система" (како их је назвао И. М. Сеченов). Отварањем ових „славина“ повећава се проток крви у области капиларне мреже и поправља локална циркулација, док затварање тих „славина“ погоршава прокрвљеност васкуларних зона.
 
[[Капилар]]и су најтањи крвни судови пречника 5-7 микрона, дужине 0,5-1,1 [[Milimetar|мм]], у чијим зидовима постоје мале поре кроз које могу разне матерерије да дифундују. Они се налазе у међућелијским просторима, и уско су у додиру са [[ћелија]]ма [[Орган (анатомија)|орган]]а и [[ткива]]. Капиларни зидови су формирани од само једног слоја [[Ендотел|ендотелних ћелија]], око којих је танак слој [[Везивно ткиво|везивног ткива]] базалне мембране чији је физиолошки значај да се кроз њихов обавља [[метаболизам]] између [[крв]]и и [[ткива]].
 
Брзина протока крви кроз микроциркулацију је мала и креће се од 0,5 - 1 мм/сец. тако да је, свака честица у капиларној крви око 1 [[Секунд|секунде]]. Мала дебљина крвног суда (7-8 [[Микрон|микрона]]) и близак контакт са [[ћелија]]ма [[Орган (анатомија)|орган]]а и [[ткива]], као и сталне промене [[крв]]и у [[капилар|капиларима]] капиларима стварају услове за непрекидну разменау [[материја]] између [[крв]]и и ткивне (интерстицијалне) [[течност]]и.
 
Главна функција [[Крвни судови|крвних судова]] је да обезбеде адекватно снабдевање крвљу одређених области ткива, која под нормалним условима, треба да буде у складу са свим метаболичким потребама.