Манастир Сланци — разлика између измена

м
srpski navodnici
м (srpski navodnici)
'''Манастир Сланци''' налази се поред истоименог насеља [[Сланци]] источно од [[Београд]]а, и припада [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископији београдско-карловачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
 
Званичан назив манастира је Манастир [[Свети Стефан|Архиђакона Стефана]] у [[Сланци]]ма, према светитељу коме је манастир посвећен. Манастир је по једној верзији народног предања основао [[Свети Сава]] почетком [[13. век]]а, док је по другој оснивач манастира [[краљ Драгутин]] крајем истог века. Манастир је посебно оживео у периоду српске депотовине под [[Деспот Стефан Лазаревић|Деспотом Стефаном Лазаревићем]] и [[Деспот Ђурађ Бранковић|Деспотом Ђурађом Бранковићем]], када се нашао у непосредној близини нове престонице, [[Београд]]а. Захваљујући великом ктиторству деспотске куће [[Бранковићи|Бранковића]] манастир је променио дотадашњу крсну славу празник [[Ваведење Пресвете Богородице|Ваведења Пресвете Богородице]] и прихватио нову, [[Свети Стефан|Архиђакона Стефана]], славу породице [[Бранковићи|Бранковић]], који се слави 9. јануара по новом, односно 28. децембра по старом календару. Због свог значаја у овом периоду манастир Сланци у народу је назван "Великим„Великим манастиром"манастиром“.
 
После пада Депотовине 1459. године Сланачки манастир је био опљачкан и разрушен, а монаштво побијено од стране [[Турци|Турака]]. Манастир је под турском влашћу делио судбину народа и више пута је страдао (1690., 1739., 1787.). Међутим, монаштво се увек враћало и манастир је више пута обнављан.
1.572.075

измена