Павле Раденовић — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
м (Разне исправке)
| деца =
}}
'''Павле Раденовић''' (?-[[1415]]) је био [[Срби|српски]] [[кнез]] из редова [[Павловићи|Павловића]] који је био један од најмоћнијих [[великаш]]а у [[Краљевина Босна|краљевини Босни]] на прелазу из [[14. век|XIV]] у [[15. век|XV век]]. Био је син [[Раден Јабланић|Радена Јабланића]] који је имао поседе у [[Исток|источној]] [[Босна (област)|Босни]] око [[Река Криваја|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]]. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са [[Влатко Вуковић|Влатком Вуковићем]] (?-[[1392]]) [[1391|1391]]. године]] заузима [[Конавле]], које су до тада држали [[Санковићи]]. После смрти [[Твртко I|Твртка I]]([[бан]] [[1353]] – [[1377]], [[краљ]] [[1377]]-[[1391]]) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз [[Косаче]] и [[Вукчићи|Вукчиће]]. Убијен је у завери краља [[Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада [[1398]]-[[1404]], друга влада [[1409]]-[[1418]]), војводе [[Сандаљ Хранић|Сандаља]]([[1392]]-[[1435]]) и [[Златоносовићи|Златоносовића]] током [[лов]]а на Пареној пољани крај [[Бобовац|Бобовца]], после чега га је наследио настарији син [[Петар I Павловић|Петар I]]([[1415]]-[[1420]]).
 
== Породица ==
 
Павле Раденовић је био [[син]] [[властелин]]а Радена Јабланића и оснивач великашке породице Павловића. Имао је два сина који су га наследили после његове смрти:
*Петар I Павловић, војвода, погинуо [[1420|1420]]. године]] у борби са Сандаљевим [[Османлије|Османлијама]]
*[[Радослав Павловић]] ([[1420]]-[[1441]]), кнез и војвода, умро [[1441|1441]]. године]], наследио га је син [[Иваниш Павловић|Иваниш]] ([[1441]]-[[1450]])
 
== Политички ангажман ==
 
Преузимањем дела Конавла [[1391|1391]]. године]] кнез Павле је постао сусед [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] према којој је држао неколико [[царина]]. Њеним трговцима је [[1397|1397]]. године]] издао повељу о слободној трговини и заштити у његовим земљама, за шта је награђен титулом [[Грађанин Дубровачке републике|грађанина Дубровника]]. У спољној политици је, као и остали великаши краљевине Босне, подржавао [[Владислав Напуљски|Владислава Напуљског]] у сукобу са [[Жигмунд Луксембургшки|Жигмундом Луксембургшким]] ([[1387]]-[[1437]]) око титуле [[Краљ Мађарске|краља Мађарске]], која се у то доба водила.
 
У унутрашњој политици је активно учествовао у јачању положаја племства у краљевини, а потом и у некој врсти ''-{[[de facto]]}-'' великашког намесништва краљице [[Јелена Груба|Јелене (''Грубе'')]] ([[1395]]-[[1398]]) које су као њени саветници поред њега, између осталих, чинили и [[Хрвоје Вукчић]](?-[[1416]]) и [[Сандаљ Хранић]]. Учествовао је у избору Остоје за краља [[1398|1398]]. године]], да би га са осталим великашима збацио са власти [[1404|1404]]. године]] поставивши [[Твртко II|Твртка II]] (прва влада [[1404]]-[[1409]], друга влада [[1420]]-[[1443]]) за новог краља. После пораза Владислава Напуљског [[1408|1408]]. године]], са осталим великашима је збацио Твртка II који је подржавао Владислава и вратио на престо Жигмундовог претендента Остоју.
 
== Убиство на Пареној пољани ==
 
Током [[август]]а [[1415|1415]]. године]] на [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] код [[Бобовац|Бобовца]] одржавао се [[сабор]] краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог [[лов]]а на Пареној пољани, [[Златоносовићи]] су на знак који је [[мач]]ем дао сам [[Сандаљ Хранић]] напали Павла и тешко га ранили, а његовог сина [[Петар I Павловић|Петра]] и посланика [[Браило Тежаловић|Браила Тежаловића]] су заробили. Заверу су организовали сам краљ [[Стефан Остоја|Остоја]] и војвода Сандаљ због политичких сукоба са Павлом, оптуживши га за издају краљевства. Према првобитном плану, Павлов син Петар је требало да буде ослепљен, а поседи Павловића подељени између Сандаља и Златоносовића, који су се надали [[Босанско Олово|Олову]], које се налазило уз њихове поседе, али се од тог плана одустало и Петру су остављени очеви поседи. Целом чину је присуствовао и посланик [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] [[Никола Гучетић]] и [[Влатко Тумурлић]]. Сам Павле је убрзо умро од последица рана које је задобио, али је зато Петар пуштен да се врати на породични посед и настави управљање њиме. Као сведок овог напада Петар је за смрт свога оца директно окривио Сандаља, што је целокупни [[Југоисток|југоисточни]] део [[БиХ|данашње Босне и Херцеговине]] гурнуло у рат између [[Павловићи|Павловића]] са једне и Сандаља односно [[Косаче|Косача]] са друге стране. Највећа последица овог жестоког сукоба за који је деловало да се може окончати само потпуним уништењем једних или других било је директно укључивање [[Османлије|Османлија]] у њега, прво на страни Павловића, а потом и на Сандаљевој страни, иако су они ''-{[[de facto]]}-'' радили искључиво за себе и постепено освајали делове краљевине Босне. Сам сукоб се временом смирио, тако да су обе породице практично нестале са [[Османлијско освајање Босне и Херцеговине|османлијским освајањем Босне и Херцеговине]].
 
== Његов посед ==
 
Поред породичне баштине у [[Исток|источној]] [[Босна (област)|Босни]] око [[Прача (река)|Праче]], између [[Река Криваја|Криваје]], [[Река Дрина|Дрине]] и [[Река Лим|Лима]], он је [[1391|1391]]. године]] преузео део [[Конавла]], док су остатак преузели Влатко Вуковић и [[Косаче]] са којима је на [[Конављанске Леденице|Леденицама]] имао заједничку царину ка [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]].
 
Значајнији градови у [[север]]ном делу његових земаља били су:
1.572.075

измена