Парк природе Сићевачка клисура — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
== Постанак и целине ==
 
Настала је усецањем [[Нишава|Нишаве]] у кречњачки рељеф. Ову велику композитну клисуру чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине 7 км, усечен између узвишења Облик и венца [[Сврљишке планине|Сврљишких планина]], који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови [[Сури орао|Сурог орла]] у [[Србија|Србији]]. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 метара. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са [[Јелашничка клисура|Јелашничком клисуром]], налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска [[Ендемит|ендемита]],[[Српска рамонда|српске рамонде]] и [[Наталијина рамонда|Наталијине рамонде]].
 
Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 км, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 км и морфолошки је веома разнолика.
 
Централним делом залеђа са леве стране клисуре пружа се Островичка удолина у којој се усечени долина и већи део слива Островичког потока.
 
Кречњачи терени подручја одликују се појавом крашких облика рељефа. Од површинских облика заступљени су каменице, шкрапе и вртаче, а од подземних посебну атракцију представљају бројне [[Пећина|пећине]],[[Поткапина|поткапине]],[[Јама|јаме]],[[Остењак|остењаци]] и др.
 
Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина.
 
У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута [[Via Militaris]].
 
1.572.075

измена