Патмос је насељен још током [[праисторија|праисторије]]. Међутим, острво је касније било ненасељено дуже раздобље - од [[6. век]]а п. н. е. до [[1088.]] г. године н. е. Те године је монах Христодул основао чувени манастир Св. Јована Богослова. Масовније досељавање на Патмос започело је после освајања [[Цариград]]а од стране [[Турци|Турака]], када су бројне [[Грци|грчке]] избеглице бежале са копна на запад. Патмос је био вековима под [[османско царство|Османским царством]], али је острво задржало одређене привилегије, и захваљујући развоју трговине доживело процват у 18. веку. Већина традиционалних "господских" кућа (грч. αρχοντικά ''архондика'') у Хори потиче из овог периода. И поред тога месни [[Грци]] се нису мирили са страном владавином, па се становништво Патмоса укључило у [[Грчки устанак]] 20-их година [[19. век]]а, али није било прикључено новооснованој [[Грчка|Грчкој]]. [[1912.]] г. године острво запоседа [[Италија]], која га губи после [[Други светски рат|Другог светског рата]] у корист [[Грчка|Грчке]]. Пропадање острва било је неминовно у овим турбуленцијама [[20. век]]а, али се последњих деценија ово је донекле умањило развојем туризма.