Википедија

Перикардитис — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.1) (Робот додаје: az:Perikardit
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 16:
}}
 
'''Перикардитис''', ({{јез-лат|pericarditis }}), је врло ретка болест [[перикард|срчане марамице]] ([[перикард]]а), која се ретко јавља примарно, већ је најчешће у склопу неког другог обољења или као компликација основне болести.
 
== Патофизиологија ==
[[Слика:Perikard.jpg|десно]]
Срчана марамица (перикард) је фиброеластична двослојна кеса, сачињена од висцералног и паријеталног слоја, раздвојених перикардијалним простором, и налази се у средишњем делу грудног коша око срчаних шупљина. У здравих особа, перикардијална шупљина садржи 15 до 50 -{ml }- (бледоружичастог) ултрафилтрата крвне плазме који спречава појаву трења у току покрета срца. Улога [[перикард]]а је да штити срце од инфекција и спољашњих и унуташњих утицаја, држи срце у стабилном положају и спречава прекомерно ширење срчаних комора, што све заједно обезбеђује његово ефикасно функционисање.
 
Перикардитис је медицински израз за упалу срчане марамице, која се најчешће јавља у акутном облику - обично изненада и може трајати и до неколико месеци.<ref>{{en}}[http://my.clevelandclinic.org/heart/disorders/other/pericarditis.aspx Pericarditis na The Cleveland Clinic]Посећено; 07. марта 2010.</ref> У току перикардитиса срчана марамица постаје натечене, црвена, са могућом појавом излива, крви или течности у простору између слојева марамице (хемоперикард), понекад и са присуством ваздуха (пнеумоперикардијум), што може имати за последицу тампонаду срца.
 
== Епидемиологија ==
Учесталос перикардитиса, према обдукцијским налазима, је релативно велика. Разни аутори наводе да је перикардитис присутан у 4 до 12 посто обдукованих. [[Инциденца]], најзаступљенијих облика перикардитиса, у земљама запада износи; код вирусних инфекција 30%, бактеријских инфекција 5-10% (5 на 100.000 становника), туберкулозе < 4% (у Африци и Јужној Америце овај проценат је много већи), 20 до 30% код аутоимуних поремећаја и 4,7 до 7% код малигних болести. После инфаркта срца, перикардитис се јавља у око 20% болесника. Интересантан је податак да се у току живота болесника перикардитис региструје много ређе, што је најчешће последица недовољно изражене клиничке слике, или због прикривености његових знакова клиничким знацима основне болести.<ref name"=Popadić">Попадић М., Лијечење болести срца, Свијетлост Сарајево, 1987.</ref>, </ref>, <ref name="ref3"/>
{{цитирање|Епидемиолошки гледано велики спектар болести може имати за последицу појаву перикардитиса; болести плућа и срца, неоплазме, цисте, као и урођене аномалије. Услед непоузданости неинвазивних, стандардних дијагностичких процедура, у многим случајевима остај етиолошки неразјашњен велики број случајева, и тада се перикардитис најчешће сврстава у идиопатски. Велики напредак у новијој класификацији срчаних болести је тај што она прави јасну разлику између два најчешћа облика идиопатског перикардитиса: ''вирусних инфекција'' и ''аутореацтивног перикардитиса''. Ова класификација има велики терапијски значај због могућих последица. У аутореактивној форми, системски и интраперикардиални третман кортикостероидима има повољан ефекат, док његова примена у вирусној форми је контраиндикована.<ref name="ref2"> {{en}}MaischB, Ristić AD. The classification of pericardial disease in the age of modern medicine. Curr. Cardiol. Rep. 2002;4(1):13–21. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11743917?dopt=Abstract Medline] Посећено 07. марта 2010.</ref> }}
 
===== Пол и предиспозиција =====
Ред 103:
*У току покрета [[тело|тела]] и при удаху бол се погоршава.
*Интензитет бола је најјачи у току лежања, и након преласка болесника у седећи положај, са горњим половином тела, нагнутом унапред, бол попушта (слаби).
*Перикардитис прати и појава следећих општих [[знаци болести|знакова]] и [[симптоми болести |симптома]]; повремена [[грозница]], [[диспнеја]], [[кашаљ]] и [[дисфагија]] (поремећај гутања), повишена телесна [[температура]]. [[Туберкулозни перикардитис]], прати грозница, ноћно [[знојење]], губитак тежине у око (80%) случајева.
*Код одређених облика перикардитиса јављају се и акутни болови у стомаку и други психосоматски поремећаји ([[страх]], [[анксиозност]], узнемиреност, умор, малаксалост), са мање или више израженим психосоматским поремећајима.
 
== Дијагностика ==
Ред 114:
*'''[[Аускултација]]''':<ref name="Ристић">Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990. </ref>
[[Слика:Pericarditis-1.JPG|мини|250п|десно|Ртг плућа и срца ([[туберкулоза|ТБЦ]] перикардитис)]]
:''Шум перикардног трења'', чује се у ситоли и дијастоли, синхроно са радом [[срце|срца]], најбоље у трећем и четвртом међуребарном простору уз леву ивицу [[грудна кост|грудне кости]]. Звук [[перикард]]ног трења је груб [[звук]], у виду гребања или шкрипања, и чује се на великом простору предсрчаног предела. Ова врста шумова настаје у току разних инфекција, бубрежне инсуфицијенције ([[уремија|уремије]]), након свежег [[инфаркт срца|инфаркта срца]], и других поремећаја који су прећени стварањем фибринских наслага на листовим [[перикард]]а, и својим међусобним [[трење]]м стварају [[шум]]ове.
:''Хидропнеумоперикардни шум'', манифестује се појавом [[звук]]а сличног бућкању. Звук је металног призвука и сличан је звуку који се јавља код [[пнеумоторакс|хидропнеумоторакса]]. Овај звук настаје код продирања ваздуха или накупљања течности (перикардијални излив) или [[гној]]а у [[перикард|срчаној кеси]], најчешће након [[повреда]], обично оружјем, инфекција или малигних [[тумор]]а које се са [[плућа]] шире на срчану кесу.
*'''[[Перкусија (медицина)|Перкусија]]''': код већих излива и [[тампонада срца|тампонаде срца]], добија се потмуо звук са проширеним [[Перкусија (медицина)|перкуторним границама]] [[срце|срца]]. Срчана тмулост има облик троугла када болесник седи или стоји. Врх троугла срчане тмулости (код израженог излива) налази се у другом међуребарном простору. Срчана тмулост се протеже надоле до шестог међуребарног простора и са горњом границом [[јетра|јетре]] гради туп [[угао]]. [[Граница]] релетивне тмулости срца се изједначава са границом апсолутне тмулости, јер растегнута [[перикард|срчана кеса]] потискује [[плућа]].<ref name="Ристић"/>
Ред 134:
|style="background:#d9d9d3" align="left"|'''[[Електрокардиограм]]'''<ref>Baljepally R, Spodick DH. PR-segment deviation as the initial electrocardiographic response in acute pericarditis. Am J Cardiol. Jun 15 1998;81(12):1505-6.</ref>
|align="left"|
*Приказује промене уобичајеног ритма срца који могу да укажу перикардитис. У око 60 - 80 процента, болесника са перикардитисом, срчани ритам је измењен у свим облицима запаљењског пертикардитиса.
*Најчешће испољавање промена је у конвексној елевацији С-Т сегмента у стандардним и другим деривацијама, коју прати ниска волтажа. Ова слика је обично краткотрајна и не прати је слика у огледалу као код коронарне болести. *Промене у виду инверзног Т-таласа присутне су знатно дуже.<ref>Ginzton LE, Laks MM. The differential diagnosis of acute pericarditis from the normal variant: new electrocardiographic criteria. Circulation. May 1982;65(5):1004-9.</ref>, <ref> Spodick DH. Arrhythmias during acute pericarditis. A prospective study of 100 consecutive cases. JAMA. Jan 5 1976;235(1):39-41.</ref>, <ref>Spodick DH. Electrocardiogram in acute pericarditis. Distributions of morphologic and axial changes by stages. Am J Cardiol. Apr 1974;33(4):470-4</ref>
|-
Ред 155:
|align="left"|
*Примењују се у [[диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагнози]] срчаних напада и утврђивању основног узрочника перикардитиса.<ref>Spodick DH. Differential diagnosis of acute pericarditis. Prog Cardiovasc Dis. Sep 1971;14(2):192-209</ref>
*Најчешћи налаз је убрзана [[седиментација еризтроцита]], леукоцитоза са полиморфонуклеарним леукоцитима и увећане вредности -{C}--реактивног протеина (-{CK}-) (као маркера запаљења).<ref> Correale E, Maggioni AP, Romano S, Ricciardiello V, Battista R, Santoro E. Pericardial involvement in acute myocardial infarction in the post-thrombolytic era: clinical meaning and value. Clin Cardiol. Apr 1997;20(4):327-31.</ref>
*Појава леукопеније код туберкулозног перикардита.
*Други лабораторијски тестови могу се користити у дијагностици перикардитиса изазваног [[аутоимуне болести|аутоимуним болестима]].
Ред 176:
* Пункција и дренажа, је апсолутно индикована, ако постоје знаци [[тампонада срца|срчане тампонаде]] као што су; набрекле вене врата, парадоксални пулс, тахикардија и пад крвног притиска. Пункција се може понављати више пута, а према потреби може се поставити и „стална“ дренажа, у трајању од неколико дана.
* Код доказаног бактеријског перикардитиса, препопручује се локална примена [[антибиотици|антибиотика]], или туберкулостатика, у [[перикард|перикардну шупљину]]. Како би се избегло накнадно стварање прираслица може се применити и примена воденог раствора [[кортикостероиди|кортикостероида]].
* Примена аналгетика, антипиретика, диуретика и остале симптоматске и етиолошке [[терапија|терапије]] зависи од узрочника и може бити различита.
 
===Терапија појединих облика перикардитиса ===
Ред 182:
Независно од етиологије акутни перикардитис се може јавити у облику сувог или влажног, ексудативног или фиброзног перикардитиса.
 
:''Клиничка слика;'' се карактерише, продромалном температуром, општом слабошћу, боловима у мишићима, грозницом, ретростерналним болом у левој половини предсрчане области, који зрачи у леви трапезасти мишић и леву руку. Од осталих симптома могу се јавити; знаци запаљења плућне марамице и знаци ангинозног бола који може симулирати срчану исхемију. (инфаркт срца)
 
:''Објективни налаз:'' ауискултаторно се чује шум перикардијалног трења, перкусијом се открива проширење срчане сенке, а ехокардиографијом присуство перикардијалног излива, који потврђује и радиолошка томографија и ЕКГ. Резултати лабораторијских анализа су различити у зависности од етиологије акутног перикардитиса.
 
:''Терапија'': болничког лечење код ове форме парикардита је обавезно, и пре свега има за циљ утврђивање етиологије болести и посматрање развоја болести и правовремено утврђивање евентуалног развоја тампонаде срца. Нестероидни антиинфламаторни лекови су примарни у лечењу акутног перикардитиса.  Индометацин треба избегавати у старијих болесника због смањењења протока у коронарној циркулацији. Ибупрофен је пожељан јер има мало нежељених дејстава, повољано утиче на коронарни проток, и може се применити у великим дозама (300 до 800 мг на 6-8 часова) <ref>SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. p. 1823–1876.</ref>  Системска кортикостероидна терапија треба да буде ограничен на акутни перикардит код болести везивног ткива, аутоимуних и уремијски перикардитис. 
:''Перикардиоцентеза'' је метода избора код акутног перикатрдитиса праћеног тампонадом срца, а може се применити и у дијагностичке сврхе.<ref>MaischB, Bethge C, Drude L, Hufnagel G, Herzum M, Schönian U. Pericardioscopy and epicardial biopsy: new diagnostic tools in pericardial and perimyocardial diseases. Eur. Heart J. 1994;15(Suppl C):68–73.</ref>, <ref>NugueO, Millaire A, Porte H et al. Pericardioscopy in the etiologic diagnosis of pericardial effusion in 141 consecutive patients. Circulation. 1996;94(7):1635–1641.</ref>. Индикације за перикардиоцентезу се одређују према посебно прописаним критеријумима. Дисекција аорте је контраиндикација за перикардиоцентезу, <ref>{{en}} AsselbacherEM, Cigarroa JE, Eagle KA. Cardiac tamponade complicating proximal aortic dissection: is pericardiocentesis harmful? Circulation. 1994;90:2375–2379.[http://circ.ahajournals.org/cgi/content/abstract/90/5/2375?ijkey=d8284c2efddb6999c6e7202ace80fe1bacdea927&keytype2=tf_ipsecsha American Heart Association]Посећено 10. марта 2010.</ref> а релативна контраиндикација коагулопатије антикоагулантна терапија, тромбоцитопенија (мања од 50.000/мм 3). Хируршка дренажа се примењује код акутног трауматског перикардитиса, хаемоперикардитиса и гнојног перикардитиса. <ref>SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. p. 1823–1876.</ref>
*'''Реуматски перикардистис,''' {{јез-лат|Pericarditis rheumatica}} спада у најчешћи облик акутног перикардитиса, и најчешће се јавља у облику панкардитиса. Лечење је идентично као код реуматске грознице. Најбоље резултате даје примена кортикостероида и то водених раствора у перикардијалну шупљину, што значајно смањује појаву масивних адхезија.
 
Ред 213:
• '''[[Тампонада срца]]:''' је тешка компресија срца које нарушава његову способност да нормално функционише. Тампонада срца је ургентно стање које захтева хитну медицинску помоћ (брзу дијагнозу и лечење)
 
• '''[[Хронични перикардитис]]:''' је упала перикардијум који траје три месеца или дуже, након акутног почетка.
 
• '''[[Констриктивни перикардитис]]:''' је тешки облик перикардитис у којем се упаљени слојеви перикардијума слепљују постају тврди (укрућени) и формирају ожиљно ткиво. Констриктивни перикардитис омета нормалну функцију срца.
Ред 223:
• '''Перикардијална ефузија:''' је гомилања вишка течности у перикардијум.
 
• '''Перикардијални прозор:'''је минимално инвазивна хируршка интервенција којом се врше дренажа (одвод) течност која је акумулирана у перикардијуму. Ова хируршка процедура подразумева мали рез на грудима кроз који се врши отварање перикардијума.
 
• '''[[Перикардиектомија]]:''' је хируршко лечење перикардитиса, које подразумева уклањање дела перикардијума.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Перикардитис”