Никола Милићевић Луњевица — разлика између измена

 

Крајем [[19. век]]а био је веома познат у свом крају, али и на просторима преко [[река Сава|Саве]]. Богатство је његово нарочито умножавао трговином преко [[земун]]ских трговаца који су аустријској војсци набављали храну и [[стока|стоку]]. ''"Тако виђен човек не могаше да не пође са својим оданим му, Рудничанима у бој..."'', забележили су [[хроничар]]и.

Никола Луњевица је у својој средини важио за човека мудрих савета, а новчаним средствима и трговачким знањем помагао је и набавком убојних средстава за српску [[устаници|устаничку]] војску.

 

И поред тога што није никад уврштен у ред устаничких старешина, упамћен је по томе што је обилато помагао устанике у зачецима [[Српска револуција|српске револуције]], како у [[Први српски устанак|Првом]], тако и у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]].

Током оба устанка, добро је сарађивао са војводом [[Милош Обреновић|Милошем Обреновићем]].

Никола је био Милошев [[побратим]], па тиме и [[девер]] његовој супрузи [[Љубица Обреновић|Љубици]]. Њихов савременик [[Сима Милутиновић Сарајлија]] указује на то да је војвода [[Милош Обреновић|Милош]] дошавши из [[Таково (Горњи Милановац)|Такова]], где је устанак уговорен, у [[Црнућа|Црнућу]] код куће затекао један [[коњски товар]] препун [[талири|талира]], што му је дао газда Никола Милићевић из села Луњевице, спремио и послао још нешто новца да му се нађе.

 

Личност Николе Луњевице остала је забележена и у случају када је [[војвода Милан Обреновић]] кренуо [[1810]]. године у [[Букурешт]]. Он је тада предао Николи Луњевици осам стотина [[рупшије|рупшија]] с молбом да их он, у случају Миланове смрти, преда његовом сину [[Риста Обреновић|Ристи]].

Кад су умрли и Милан и Риста, Никола Луњевица је отишао на двор кнезу Милошу Обреновићу и предао му запечаћени коверат са новцима који су му поверени на чување.

 

За време владавине кнеза Милоша Обреновића, Никола Луњевица је вршио дужност председника [[Окружни суд руднички|Окружног суда рудничког]]. Био је познат као умешан [[судија]] који је много праштао.

Обновио је [[манастир Вујан]], где је и сахрањен после своје смрти [[11. мај]]а [[1842]]. године.