Ђузепе Мацини — разлика између измена

 

==Оснивање Младе Италије==

 

==Идеја уједињења Италије==

Мацини је веровао да се уједињење Италије може извести само народним устанком. Због тога је непрестано вршио агитацију и подстицао Италијане на побуну. Из [[Енглеска|Енглеске]] је охрабривао, иницирао и организовао бројне мање и веће побуне. Готово у свим датим ситуацијама шансе за успех су биле изузетно мале, али ток историје је био на страни Мацинија, тако да је се са сваким новим изазовом напредовало према циљу италијанског уједињења. Мацини је настављао неуморно са својом активношћу. Његов значај је био више идеолошки него што је био практични. Мацини је заслужан за обликовање политичке идеје да Италија представља земљу, а не скупину старих римских градова-држава. Други су успели остварити Мацинијеву идеју уједињења Италије.

Прогласио је [[8. фебруар]]а [[1849.]] [[Римска република|Римску Републику]], која је трајала само четири месеца.

 

==Остварење уједињења Италије==

После неуспеха [[Револуција 1848. у Италији|револуције 1848.]] италијански националисти су у краљу Сардиније и његовом председнику владе [[Камило Бенсо ди Кавур|грофу Кавуру]] нашли практичне предводнике италијанског уједињења. То је значило раздвајање процеса уједињења Италије од социјалних и политичких реформи. Тада се краткорочно одустало од републике да би се остварило уједињење.

Кавур је успео да осигура савез са [[Француска|Француском]] и предводио је ратове између [[1859]]. и [[1861]]. за ослобођење Италије од аустријске доминације. Велику улогу је имао [[Ђузепе Гарибалди]], који је био некадашњи Мацинијев следбеник. Италија је [[1861]]. уједињена, али као монархија, а не као република, за шта се Мацини био залагао.

 

==Није прихватио Италију као монархију==

 

==Литература==