Тарас Шевченко — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
 
Шевченка ускоро позивају многе племићке породице, предлажу му даље школовање у Италији, али он креће другим путем. Одлучан је у томе да посети Украјину, где су његови браћа и сестре и даље у ропству.
 
Путовање за Шевченка постаје кобно. Након раскошног живота у Петрограду њега дубоко потресају слике тешког живота његових земљака.
 
 
Шевченко у прогонству кришом пише, прави цртеже кријући их у војничким чизмама.
 
Након десет година, помилован је уз услов да се не враћа у Украјину и Петроград.
 
 
Своје последње дане, Шевченко је провео пишћући и сликајући. Имао је скромну жељу да се настани на једном брду са којег би се простирао поглед на [[Дњепар]]. На жалост то није доживео. Најпре је сахрањен у Петрограду, а потом су његови пријатељи испунили последњу Шевченкову жељу, изражену у песми "Завет" (укр. Заповіт) пренели његове посмртне остатке у Украјину. Сахрањен је коначно на Монашкој гори (укр. Чернеча гора), једном брду изнад Дњепра недалеко од [[Кањив|Кањива]]. Изнад његовог гроба подигнут је велики споменик који је место непрестаног ходочашћа на његов гроб, а дани његовог рођења и смрти (9. и 10. март) постали су дани националног окупљања свих Украјинаца у целом свету.
 
Година Шевченкове смрти подударила се са годином званичног укидања кметства, што се у народу схватило као благодат коју је писац остварио својим мученичким животом.
[[Slika:Taras Shevchenko Kiev Monument.jpg|мини|190п|Споменик Шевченку у центру [[Кијев]]а]]
|}
 
::::::::::::::::::::::— Тарас Шевченко, 25. децембар 1845
</ul>
1.572.075

измена