Иван Јастребов — разлика између измена

Школовао се у [[Астрахан]]у, који је био привредни и културни центар. Преко њега се одвија веза према средњој Азији где се меша европски и азијски утицај. Касније је Иван учио Духовну академију у Казању где је стекао солидно знање класичних језика. Уписом на Одељење за изучавање источних језика при Министарству спољних послова у Петровграду, одлучио се да се посвети дипломатском позиву Царске Русије. 1. јануара 1866. године постављен је за дипломатског чиновника у Руском посланству у [[Цариград]]у, у рангу вежбаоника. После годину дана у Цариграду Јастребов je постављен 1. јануара 1867. године за секретара и преводиоца у Руском конзулату у Скадру. У Призрену Јастребов постаје вицеконзул и ради од 1. априла 1870. године до 18. августа 1874. године. У том међувремену повремено је замењивао руског конзула у Скадру. 5. августа 1874. године премештен je у Скадар за конзула. После једне године боравка у Скадру Јастребов je постао члан Андријашеве конзулске комисије 17. августа 1875. за Херцеговину, па све до повратка у Призрен за руског конзула 1. јула 1879. где je био сведок ратних сукоба који су наишли као последица интересних сфера између Русије и Аустроугарске. Јастребов je 1879. године дошао у Призрен, а из Призрена je дошао за Јањину 6. септембра 1880. године а вратио се у Призрен 20. фебруара 1881. године, и остао je у Призрену све до марта 1886. године. Марта 1886. године Јастребов je премештен из Призрена за генералног Руског конзула у Солуну.

 

 

Као руски Конзул путовао је по угроженим местима на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и био је сведок страдања српског народа. Поред тога спасавао је отете девојке, бранио [[Призренска богословија|Призренску богословију]] са револвером у руци, спашавао је људе пред руљом итд.