Катари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот мења: cs:Kataři |
м Robot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ |
||
Ред 15:
=== Сабор у Сен Феликсу ===
{{main|Сабор у Сен Феликсу}}
Значајна година у катарској историји је [[1167]]. када је одржан [[сабор у Сен Феликсу]] (''Saint-Félix-Lauragais''), на коме се одлучивало о територијалном разграничењу катарских цркви<ref name=autogenerated1>Josip Vrandečić, Crkva bosanska i Crkva dalmatinska: Srednjovjekovna hereza u Dalmaciji</ref>. Сабору, који представља значајну тачку у развоју европског [[хетеродоксија|хетеродоксног]] [[хришћанство|хришћанства]], присуствују бројни представници катарских заједница [[Лангдок]]а, [[Ломбардија|Ломбардије]], [[Француска|Француске]] и [[Каталонија|Каталоније]], а њиме председава [[Отац Никита]], [[богумили|богумилски]] поглавар [[Константинопољ]]а.
Године [[1179]]. одржан је [[Трећи латерански концил]] католичке цркве, на коме су јеретици ударени изопштењем и стављени у надлежност световних власти које су их дужне гонити.<ref
=== Катарски крсташки рат ===
Ред 32:
Катари су веровали да у сваком човеку постоји искра [[бог|божанске]] светлости. Та [[светлост]] илити [[дух]], је пала у заточеништво овоземаљске искварености, која се идентификује са материјалним светом. Свет је створило ниже божанство, попут [[Демијург]]а у старогрчкој митологији. Овај творац није “прави Бог” иако се представља као “један и једини Бог”. Катари ово ниже божанство идентификују са [[сатана|Сатаном]]. У суштини, катари су сматрали да је Бог кога римска црква обожава лажан, а да је његова црква пала у материјалну исквареност. Циљ катарске есхатологије је ослобођење ограничености и искварености материјалне егзистенције. Пут ослобођења је прво захтевао буђење из средњевековне “друштвене стварности” са њеним црквеним догмана и структурама.
Катари своје мртве нису хтели да сахрањују на црквеним гробљима, већ у природи. Cod. Bavar. Monac 327 у Минхену пише о катарима: "Они се не брину о укопу мртвих у цркву или гробље, изузевши случај да се прикрију, говорећи да је боље покопавати се на другим местима.... тако они често и уреде, да буду покопани у пољу или воћњаку". У регенбуршком Cod. X5 из [[15. век]]а, каже се за валденезе: "Они не признају црквени покоп, него говоре и верују, да се једнако може покопавати свукуда. Они такође не верују да је гробље више свето него њива или које друго место, воћњак или која му драга земља".<ref>[http://www.zemljabosna.com/srednjovjekovna_bosanska_crkva.html Bogumilstvo Srednjovjekovne Bosne<!-- Bot generated title -->]</ref>
== Друштвени живот ==
| |||