Ефески сабор — разлика између измена

[[Несторије]] се, као представник [[антиохија|антиохијске]] школе, успротивио увођењу новог назива „Богородица“ (гр: ''Θεοτόκος'' Теотокос) за [[Девица Марија|Марију]], [[Исус]]ову мајку. Несторије је уместо тога користио назив „Христородица“ (гр: ''Χριστοτόκος'' Христотокос), сматрајући да он укључује и Христово човештво. Говорио је да Марију треба називати Христородицом, јер је родила Христа ([[Месија|Месију]], помазаника).<ref>[http://www.crkva.se/katihizis_odluke_vaseljenskih_sabora.htm Одлуке Васељенских сабора<!-- Bot generated title -->]</ref>

Кирил [[430]]. године шаље Несторију Дванаест анатематизама<ref>[http://www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/iiisab_a.html Кирилови анатематизми против несторија]</ref>, несторијевих теолошких мишљења која побија, сматрајући изопштеним од Цркве сваког ко би одбацио било коју од тачака. Несторије одбацује Кирилове Анатемизме, и пише својих дванаест тачака, предајући анатеми, тј. искључењу од Цркве, свакога ко их не би признао.<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Presveta.htm [svetosavlje&#93;<!-- Bot generated title -->]</ref>

Кирил се обратио цару [[Теодосије II|Теодосију]], и његовој побожној сестри Пулхерији, тражећи да се укључе у решавање црквених проблема<ref>http: name=autogenerated1 //www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Presveta.htm</ref>. Цар [[Теодосије II]] је био приморан да ради решавања спорног питања [[431]]. сазове општи црквени сабор. За место одржавања [[Трећи Васељенски Сабор|Трећег Васељенског Сабора]], изабран је град Ефес, у коме је Марија некада боравила, и била посебно обожавана, а назив „Теотокос“ јако популаран. Кирил је окупио [[египат]]ске [[епископ]]е и са њима на лађама кренуо пут [[Ефес]]а. Копном су се из Антиохије запутили источни епископи на челу са антиохијским архиепископом Јованом. Римски епископ Св. Целестин није могао доћи, па је послао двојицу епископа и презвитера Филипа. У Ефес су такође дошли и Несторије и епископи цариградске области, као и епископи из Палестине, Мале Азије и са Кипра.

Дана [[22. јун]]а [[431]]. године у цркви Дјеве Марије, испред које бејаху окупљени они који поштоваше Марију као Богородицу, сабрали су се епископи, предвођени александријским епископом Кирилом и ефеским епископом Мемноном<ref>http: name=autogenerated1 //www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Presveta.htm</ref>. Кирил је одмах преузео сабор, отварајући дебату пре но што су стигли представници Антиохије, који су каснили. Истог дана, сабор је осудио Несторијево учење и озваничио израз [[Богородица]], а Несторије је лишен свештеничког чина и проглашен јеретиком.