Григорије Палама — разлика између измена

Григорије Палама води порекло из једне племићке малоазијске породице, која је припадала вишем службеничком слоју [[Византијско царство|Византијског царства]]. Његов отац Константин је био веома побожан и пред смрт се замонашио. Иако су васпитавани на двору и стекли су добро образовање, сва три брата и обе сестре су се повукли у манастир.<ref name=autogenerated2>http://www.vnikolaj.org.yu/ism_03.html</ref>

Григорије је још као дете долазио у додир са светогорским монасима и мистичким пустињацима. Године [[1318]]. у својој 21. години отишао је на [[Света гора|Свету гору]]. Неколико година касније, под утицајем свога учитеља Григорија Византинца, саградио је себи келију у малом сеоцету код Верије и живео је строго испосничким животом око 5 година, окружен само десетином пустињака. Био је [[Исихазам|исихаста]] и велики део живота је провео у потпуном ћутању. Боравио је 5 дана у току седмице сам у својој келији; излазио је само суботом и недељом, када би сишао у манастир Лавру на Богосужења: бденије до јутра и на Литургију, да би се видео са братијом и причестио. Тек [[1331]]. године вратио се у Свету гору и посветио се контемплативном животу у исихији (мировању, ћутању, и молитвеном тиховању). Говорио је да "''онима који желе да се потпуно предају молитвеној самоћи, не само што им је неугодно разговарање и општење са мноштвом људи него и са онима који живе на исти начин као и они. То бива зато што се тиме прекида стални и омиљени разговор са Богом, а сабраност ума, којом се одликује унутарњи и истински монах, разбија на два дела а понекад и на више делова''."<ref>http: name=autogenerated2 //www.vnikolaj.org.yu/ism_03.html</ref>

Григоријеви противници у исихастичком спору шире гласине против њега и цариградски патријарх [[Јован XIV]] га затвара на четири године. 1347. године, када је патријарх Исидор дошао на патријаршијски престо, Григорије је ослобођен из затвора и постављен за [[солун]]ског [[архиепископ]]а. У Солуну је проводио ноћи у молитви и састављању књига, иако је сматрао да писање омета молитву, јер ствара бригу и расејаност. О томе каже: "''Многи од врхунских отаца исихаста нису хтели уопште ништа да пишу, иако су били у стању да изложе врло корисне ствари''".<ref>http: name=autogenerated2 //www.vnikolaj.org.yu/ism_03.html</ref>

Паламизам је теологија [[Божанске енергије|божанских нестворених енергија]]. Своје теолошке аргументе против западних [[схоластика|схоластичара]] Палама је формулисао ослањајући се на искуство исихаста, и списе Псевдо-Макарија, [[Максим Исповедник]] и [[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]].<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/P.htm [svetosavlje&#93; Recnik<!-- Bot generated title -->]</ref>

Григорије Палама разликује теолошке појмове: "[[ипостас]]" (υποστασις) и "[[енергија]]" (ενεργεια), којима одговарају различити начини сједињења. Јединство по ипостаси, својствено је [[Исус]]у [[Христ]]у; јединство по енергијама или [[благодат]], приступачно је [[човек]]у. Јединство по благодати јесте јединство са Богом. Он сматра "[[Таворска светлост|таворску светлост]]" исијавањем божанства и тиме потврђује могућност обожења, супроставивши се метафизичким схватањима о немогућности учешћа у божанској суштини. Таворска светлост је енергија која зрачи из божанске суштине, као изливање [[Свети Дух|Светога Духа]], која је нестворена и нема сопствену ипостас. Благодат је изливање Бога из себе, сијање ка вани божанског невидљивог лика.<ref>http: name=autogenerated1 //www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/P.htm</ref>

# Пошто постоји заједничарење у Богу, да ли је оно заједничарење у суштини или у енергији?<ref>[http://www.verujem.org/teologija/larse_palamaivivaseljenskisabor.htm Untitled Document<!-- Bot generated title -->]</ref>