Логос — разлика између измена

Израз логос у [[Нови завет|Новом завету]] је употребљен више од 300 пута - увек у значењу речи, људске или Божије. У значењу Божије речи, има неколико значењских варијанти: 1) записивање, учење, откривење Старог завета; 2) говор, проповед, учење Исуса Христа; 3) јеванђеље ο спасењу; 4) књиге светог Писма; 5) садржај хришћанске вере; 6) божанска [[хипостаза]], односно Исус Христос.<ref name=autogenerated1>[http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81 Логос у хришћанству]</ref> На српски језик је често превођен као »слово«.

У концепцији првих хришћанских апологета: [[Јустин Филозоф|Јустина Филозофа]], [[Татијан]]а, Атинагоре, [[Климент Александријски|Климента Александријског]], логос је светлост која „оплођује“ филозофију и премудрост. Јустин сматра да хришћанство и филозофија имају један те исти извор – божански логос. [[Стари завет|Старозаветни]] пророци су примили светлост откривења логоса. Сматрајући да су и Хераклит и Сократ водили живот у складу с логосом, Јустин их убраја у хришћане и пре саме појаве хришћанства.<ref name="Филозофски лексикон"autogenerated2>Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref> За Јустина (Апологија I, 46,1-4; Апологија II, 7,1-4; 10,1-3; 13,3-4) и Климента Александријског (Стромата I, 19,91,94), то оплођавање јесте космичко, па се тако семена логоса налазе и у прехришћанској филозофији и у нехришћанским религијама.<ref name=autogenerated3>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/L.htm Речник православне теологије, Логос]</ref> Доктрином ο логосу божанском смислу хришћанство наглашава да ништа није нелогосно у егзистенцији бића, односно да све постоји у Богу.<ref>[http://www.pravoslavlje.net/index.php?title name=%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81autogenerated1 Логос у хришћанству]</ref>

Кроз λογοι Бог ствара хармонију и смисао творевине. У том смислу, свет је не само опипљив него је и интелигибилан. Логика је могућа баш због тога што свет има своју логичност ради ових λογοι. Сви делови творевине крећу се, приближују се и опште међу собом у јединственом хармоничном кретању, које се остварује када човек с [[Бог]]ом формира јединство непосредности.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/L.htm Речник православне теологије,name=autogenerated3 Логос]</ref> По Максимовом мишљењу, човеку припада изузетно место међу створењима. Не само да у себи носи логос, већ је и слика божанског логоса, а циљ његове природе је да постигне сличност са Богом. Човекова је улога у стварању да сједини све ствари у Богу и да тако превазиђе зле силе одвајања, деобе, распадања и смрти.<ref name="Јунг и православље"/>