Википедија

Антоније Велики — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.1) (Робот додаје: be-x-old:Антоні Вялікі
м Robot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ
Ред 30:
Антоније је рођен око [[251]]. године у селу Коми близу Хераклеје. Младост је провео у [[Александрија|Александрији]]. Имао је богате родитеље, и одрастао је у благостању и изобиљу. Од раног детињства његова тиха природа одаљавала га је од друге деце, задржавајући га у дому код побожних родитеља, који су га чували као зеницу ока. Није похађао школу, тако да никад није научио читати ни писати. Када је имао осамнаест година, умрли су му и отац и мајка, оставивши му у наследство све своје богатство.
 
По смрти родитеља, он је, као старији, био дужан да преузме управљање домаћинством и издржавање малолетне сестре.<ref name=autogenerated3>Добротољубље, Свети Антоније Велики</ref>. Међутим, он је пожелео да напусти све. У тој одлуци су га учврстиле речи светог Писма: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу“ (Мт.19,21). У двадесетој години Антоније раздаде све што је имао сиромасима и оде у египатску пустињу.
 
{{цитат|Ко хоће да се спасе нека не остаје у дому своме и у граду у коме је грешио. Не треба посећивати родитеље и рођаке по телу, будући да је то штетно по душу и нарушава плодове живота.<ref name=autogenerated4>Ава Антоније, Устав отшелничког живота</ref>}}
 
== Подвижништво ==
 
Антоније је у почетку свога подвижништва често обилазио пустиножитеље који су живели сличним животом. Гледајући њихове подвиге и врлине, и сам се трудио да их достигне. На тај начин он је, како каже Атанасије, „слично мудрој пчели са свих страна сабирао духовни мед, слажући га у своје срце као у кошницу“.<ref>Атанасије Велики, Житије светог Антонија</ref> Од једног се учио уздржавању од хране, спавању на голој земљи и дуготрајном бдењу, од другога неуморној молитви, пажњи према помислима и богомислију, од трећег трудољубљу, верности правилима и трпљењу, док је од свих заједно примао исти дух вере у Христа.<ref>Добротољубље, Светиname=autogenerated3 Антоније Велики</ref> Он је настојао да у себи сабере све оно чим се сваки од духовника које је срео одликовао понаособ.
 
Осамљен, провео је многе године живећи у гробници ван села. Његов дан се састојао од дрводељства, молитве и размишљања о поукама свето Писма. До њега је понекад долазио пријатељ из села, који му је доносио хлеб и со у замену за рукодеље. Он сам би понекад одлазио старцима или до сеоске цркве на богослужење, углавном на литургију. "Он је измишљао све строжије облике подвижничког опита, сваким даном постајући све уздржљивији. Као да је свагда тек започињао, додајући нову силу ревности. (...) Његова храна је била хлеб и со, пиће вода, а време обеда залазак сунца. Често би по два или више дана остајао без хране. (...) Већином је спавао на голој земљи, која му је служила као постеља. Себи није дозвољавао мазање уљем, купање и друге угодности да се тело не би разнежило".<ref>Созомен, Црквена историја, књ. 1, гл. 13</ref>
Ред 43:
[[Слика:Félicien Rops - La tentation de Saint Antoine.jpg|десно|220п|мини|Искушење светог Антонија (Félicien Rops, La tentation de Saint Antoine, [[1878]].)]]
[[Слика:Schongauer St. Antonius.jpeg|десно|220п|мини|Борба светог Антонија са [[демон]]има ([[15. век]]).]]
Антоније је говорио о својој борби са демонима, односно са мислима које су га искушавале. У почетку су га највише мучиле мисли о бескорисном напуштању богатства и света, а посебно о сестри без подршке, збринутости и утехе.<ref>Добротољубље, Светиname=autogenerated3 Антоније Велики</ref> Често није спавао по читаву ноћ. Овакве мисли савладао је вером да је све остављено ништавно у поређењу са бесконачним блаженством које Бог даје подвижницима.
 
{{цитат|Стицање новца и његово издашно коришћење сматрај краткотрајном маштаријом. Јер, каква је корист стицати оно што се не може понети у духу? Није ли боље стицати оно што можемо понети са собом: благоразумност, правичност, мудрост, храброст, расуђивање, љубав, веру, безгневље и гостољубивост?}}
 
Мучила су га и искушавања телесном похотом, и ноћу и дању. Борба је била тако жестока и дуготрајна да није могла да се сакрије од других. Долазиле су му нечисте мисли, које је одбијао молитвом, а распаљене удове је хладио постом, бдењем и замарањем. Ђаво је често ноћу на себе узимао женски изглед, нагонећи га на грех.<ref>Добротољубље, Светиname=autogenerated3 Антоније Велики</ref>
 
Након свих искушења, које је прошао, враг му се јавио у лику малог црног дечака, понизно му говорећи: "Победио си ме". Хтео је да га наведе да победу припише себи, чиме би пао у гордост. Међутим, Антоније га је питао: "Ко си ти?" Он је одговорио: "Ја сам дух блуда који изазива телесну похоту и подстиче на телесни грех. Преварио сам многе од оних који су дали завет целомудрености. (...) Ти си, пак, раскринкао све моје замке и све стреле поломио, тако да сам оборен". Тада Антоније, погледавши без страха на њега, рече: "Бог је допустио да ми се јавиш црн - ради обелодањења таме твојих зломисли, а као дечак - ради изобличења твоје немоћи. Због тога си и достојан сваког презира". Од тих речи је нечисти дух нестао и више се није вратио.<ref>Добротољубље, Светиname=autogenerated3 Антоније Велики</ref>
 
Немоћни да помислима искушавају душу која се очистила, демони се јављају у сну, настојећи да му нашкоде и поред његове добре намере. Демони су га физички нападали таквом силином да је Антоније после тих њихових напада изгледао као живи леш, немоћан да се помери од болова. Једном га је сабрат нашао како лежи потпуно претучен и у таквом стању га донео у сеоску цркву. Дошавши себи, Антоније је рекао: "Носи ме опет на моје усамљено место", изражавајући решеност да тамо настави своју борбу. Ова искушења светог Антонија већ су вековима мотив за многобројне уметнике запада.
 
{{цитирање|Онај ко живи у осамљености, слободан је од три борбе: од борбе језика, вида и слуха. Код њега једино остаје борба срца.<ref>Ава Антоније,name=autogenerated4 Устав отшелничког живота</ref>}}
 
Тежећи потпуној усамљености, без икаквих виђања и сусрета, Антоније је прешао у пустињу удаљену два-три дана пута од насељених места. Ту се настанио у напуштеном идолишту у коме се налазио бунар са водом. Но они, који су хтели да крену његовим подвижничким стопама, пронашли су га и почели да му долазе. Антоније једном, желећи да буде сам са собом, није хтео да им отвори врата те су их ови развалили.<ref name=autogenerated1>Деца Апокалипсе, Свети Антоније Египатски</ref>
 
Шта се са њим дешавало током његове осамљености, то нико не зна. Међутим, судећи по томе какав је изашао одатле, изгледа да се радило о времену његовог изграђивања духом. Дешавало се нешто слично као са гусеницом када се увије у ларву: нико је не види и она као да је замрла. Међутим, у своје време из лавре излеће прекрасан разнобојан лептир.<ref>Добротољубље, Светиname=autogenerated3 Антоније Велики</ref>
 
== Науковање ==
 
Антоније је временом израстао у правог духовног горостаса. Након времена изграђивања, он је изашао да служи верујућима, опремљен разним даровима светог Духа. Атанасије пише да је Бог светом Антонију дао снажну реч, која продире до дубина срца. Он је умео са таквом силом да говори да су многе војводе и грађани са значајним иметком, збацивали са себе све животне бриге и постајали аскете. Људи су му долазили да би чули реч истине и да би нашли духовно вођство. Пустињаци су се сабирали око Антонија и његова монашка заједница је све више расла.<ref>Деца Апокалипсе,name=autogenerated1 Свети Антоније Египатски</ref>{{cquote2|'''Пробудимо се из сна док се још налазимо у овом телу.'''}}
 
Прича се да је ава Антоније добио писмени позив од [[цар Константин|цара Константина]] ([[306]]-[[337]]) да дође у Цариград. Тада се он обратио [[Павле Препрости|Павлу Препростом]] са питањем: "Треба ли да идем?" Овај је одговорио: "Ако одеш, бићеш Антоније, а ако не одеш, бићеш [[ава]] Антоније". Због таквог неодобравања путовања, он је спокојно остао на свом месту.<ref>Добротољубље, Изреке светог Антонија и казивања о њему</ref>
 
{{цитат|Истражи и испитај, па ћеш увидети да начелници и властодршци имају власт само над телом, али не и над душом. То увек имај у виду. Стога се њима не треба покоравати уколико наређују убиство или неко друго безакоње и неправду на штету душе, па макар због тога и мучили тело. Јер, Бог је душу створио слободном и самовласном да чини добро или зло.<ref name=autogenerated2>Ава Антоније, Поуке о доброј нарави</ref>}}
[[Слика:Sassetta 003.jpg|десно|220п|мини|Сусрет Антонија Великог и [[Павле Тивејски|Павла Тивејског]].]]
 
Ред 72:
Он је подвижнике саветовао да не запостављају у потпуности своје тело, већ да му дају онолико колико му је потребно али ништа више од тога, јер је то прави начин на који душа остварује потпуну власт над телом.
 
{{цитирање|Употребљавај најпростију и најјефтинију храну. Месо уопште немој јести.<ref>Ава Антоније,name=autogenerated4 Устав отшелничког живота</ref>}}
 
Антоније је духовно поучавао монахе о томе колико је ништаван овај свет у поређењу са славом будућег века. „Гледајући на свет, немојмо мислити да смо се одрекли нечега великог, будући да је и цела земља незнатна у односу на небо.“ Говорио им је о смислу живота на земљи сасвим једноставним, али снажним речима: "Живи као да ниси од овога света и имаћеш мир". Антоније је понекад одлазио и у Александрију и на јавним местима проповедао Христа, након чега се враћао у самоћу својих планина.<ref>Деца Апокалипсе,name=autogenerated1 Свети Антоније Египатски</ref>
 
{{цитат|Свако ко жели да буде истински духован подвижник треба да се постара да се удаљи од бучне гомиле и да јој се не приближава, како би и телом и умом и срцем био изван смућења и људског вртлога.}}
Ред 82:
Премда није имао никакво светско образовање, Антоније је био изузетно мудар човек. Једном га неки философ упита: "Из каквих си ти књига поцрпио знање о високим истинама које проповедаш"? А ава Антоније не говорећи ни ријечи, једном руком показа на небо, а другом земљу.<ref>Епископ Мелентије Хиландарац, Духовна градина, Збирка мудрих изрека светих отаца за духовни живот</ref>
 
{{цитат|Грци иду у туђе крајеве и плове преко мора да би изучили науке, а нама није потребно да идемо у туђе крајеве ради царства небеског, нити да пловимо преко мора због врлина.<ref>Ава Антоније,name=autogenerated2 Поуке о доброј нарави</ref>}}
 
Једном приликом су код њега дошли неки философи у намери да га надмудре, јер су знали да је био неписмен и нешколован. Али Антоније њих упита: "Шта има првенство, ум или ученост? И шта је узрок чега: ум учености или ученост ума?". Када му философи одговорише да ум има првенство над ученошћу, Антоније им одговори: "Сада схватате да човек развијеног ума нема потребе за ученошћу.<ref>Деца Апокалипсе,name=autogenerated1 Свети Антоније Египатски</ref>
 
{{цитат|Разборити нису они који су изучили изреке и списе древних мудраца, него они разликују добро од зла, те оно што је рђаво и по душу штетно избегавају, а оно што је добро и за душу корисно усрдно ишту и чине уз велику благодарност Богу.<ref>Ава Антоније,name=autogenerated2 Поуке о доброј нарави</ref>}}
[[Слика:Saint Anthony the Great Novo Selo.JPG|десно|220п|мини|Кип светог Антуна Пустињака, Ново Село, [[Брач]], [[Хрватска]].]]
Он је објашњавао да је немогуће да човек одједном постане добар и мудар, већ једино упорним старањем, бављењем, искуством, временом, подвигом и тежњом за чињењем добра.<ref>Поуке о доброј нарави</ref> Људи су веровали његовим поукама, јер је његов живот, као живи доказ, стајао иза сваке његове речи. Антоније је такође учио да се непрестано треба сећати смрти.
 
{{цитат|Свако јутро када устанемо треба мислити да нећемо дочекати вече, и пре него што легнемо треба мислити да се нећемо пробудити. По природи није позната граница нашег живота, нити се зна колико нам оставља промисао. Живећи свакодневно са таквим расположењем ми нећемо ни грешити, ни имати похоту, нити се на кога гневити, нити гомилати богатство на земљи.<ref>Ава Антоније,name=autogenerated2 Поуке о доброј нарави</ref>}}
 
Када је већ зашао у дубоку старост, Антоније је осетио да му се ближи смртни час. Позвавши оне који су му били блиски, Антоније рече: "Спремам се на пут наших Отаца, јер ме је позвао Господ. Нећу више бити са вама". Пошто ово рече, ученици се поздравише са њим, и он издахну, а његово лице се обасја унутарњом светлошћу. Преминуо је [[356]]. године, у сто петој години свога живота, оставивши иза себе мноштво ученика. Житије светог Антонија написао је [[Атанасије Велики]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Антоније_Велики”