Јосиф Татић мафијаш који тргује шверцованом гардеробом
Вјера Трифунова Мујовић Светлана
Јелена Јовановић Жигон светланина мајка
Јово Осмајлић Гинтер
Боро Мирановић Насилник из трамваја
Занимљивости:
Gidra se sa porodicom početkom 90 iz Amerike vratio u Beograd i pun entuzijazma da iskreno ispriča svoju autobiografsku priču uložio sopstvena sredstva u snimanje filma koji je imao radni naziv: Ginis film-Gidra (Pesnica gneva).Iako mnogima film izgleda neprofesionalno urađen na projektu su u ekipi angažovani pravi profesionalci Jugoslovenske kinematografije: direktor fotografije Đorđe Nikolić (serija Povratak Otpisanih), supervizor specijalnih efekata Petar Živković alijas Boban piros (Partizanska eskadrila,serijal 12 žigosanih),režija Gvido Zurli (italijanski reditelj koji je režirao prvu ediciju serije La Pivovra kod nas popularna "Hobotnica", uloga Svetlane bila je prva filmska uloga studentkinje glume Vere Trifunove Mujović i ostalih danas velikana domaćeg glumišta: Josif Tatić,Branislav Lečić,Žarko Laušević,Slobodan Ćustić,Milan Štrljić,Горан Даничић,Ратко Танкосић и Јелена Јовановић Жигон.Za ostale epizodne uloge angažovani su Gidrini prijatelji i sportisti-bokseri a kao naturščici nastupaju Boro Miranović-kasnije poznat kao nekrunisani kralj Crne Gore nastupao u Minimaksoviziji sa velikim mačem kao i Jovo Osmajlić koji iza sebe ima bar 20 epizodnih uloga u raznim ostvarenjima JU filma. U filmu nastupaju i Gidrini roditelji kao i sinovi.Film je sniman sa prekidima od proleća 1992 do kraja novembra kada su snimljene potpuno hronološkim redosledom scene završne borbe u zgradi stare sećerane u Beogradu.Snimanje je trajalo celu noć do zore na novembarskoj temperaturi od 3 stepena kada je glumac koji igra "Tajgera" zaradio skoro upalu pluća.Od završetka snimanja do premijere u Centru Savа новембра 1994 prošlo je dve godine zbog nedostatka sredstava u post produkciji pa je verovatno to razlog lošije finalne obrade filma (zvuka,efekata,sinhronizacije).Šteta što za domaće tržište nije puštena integralna verzija na srpskom koja bi sigurno delovala ozbiljnije i privlačnije.Gidra je film sinhronizovao na Engleskom i izmenio imena glumaca i ekipe da bi se film lakše probio na Američkom tržištu možda sa željom i planovima da njegova tek stvorena producentska kuća Ginis Film (име добила по Гининсовом рекорду који је постигао гидра у трбушним склековима) nastavi da pravi koprodukcione filmove.Sigurno da je samo veliki zaljubljenik u film poput Gidre mogao u onim kriznim vremenima da investira svoj novac u nešto što sigurno nije imalo profit što je poznato svim profesionalnim filmskim stvaraocima na ovim prostorima.
