Прича о кукољу — разлика између измена

=== Каснија тумачења ===

 

 

 

{{цитат2|О ви хришћани, чији животи су добри, ви уздишете и јецате будући малобројни међу многима... Рећи ћу ти истину, мој Вољени, чак и у овим високим столицама има и жита и кукоља, и међу световњацима има и жита и кукоља. Нека добри трпи лоше; нека лоши промене себе, и подражавају добре. Нека сви, ако је то могуће, стигнемо Богу; нека сви кроз његову милост утекнемо злу овога света.<ref>Augustine, Sermon #23 on the New Testament</ref>}}

{{цитат2|Из овога видимо како смо бесни и срдити били толико много година, у жељи да друге присилимо да верују; Турке мачем, јеретике ватром, Јевреје смрћу; и тако исчупамо кукуљ сопственим снагама, као да смо ми ти који имају власт над срцима и духовима; и учинимо их побожнима и исправнима, што једино Божја Реч може. Али убиством раздвајамо људе од Речи, колико је у нашој моћи, да више не може деловати на њих и тако себи навлачимо једним ударцем двоструко убиство, наиме убијамо тело за време и душу за вечност. А након тога говоримо да служимо Бога нашим поступцима, и желимо посебне заслуге на небу.<ref>The Sermons of Martin Luther, Vol II, pp. 100-106, (Grand Rapids: Baker Book House 1906) </ref>}}

 

 

{{цитат2|Није могуће да човек одвоји жито од кукоља, то мора бити задужење анђела на крају смртних ствари.<ref>[http://www.gutenberg.org/dirs/6/0/608/608.txt The Areopagitica] Retrieved January 12, 2011.</ref>}}