Лука Милованов Георгијевић — разлика између измена

Рођен је у [[Босна|Босни]], у нахији сребрничкој a у кнежини Осату око 1784. или идуће године. На две године по његов отац Милован је прешао c породицом у [[Срем]], где се настанио најпре у [[Черевић]]у a потом у [[Винковци]]ма. Овде је Лука изучио гимназију, у [[Сегедин]]у [[филозофија|филозофију]] a у [[Пешта|Пешти]] права. Још знамо да је [[1810]]. кад је писао своје важно дело, био учитељ српске школе у Пешти. У једно га доба задеси велика несрећа. Одлазећи често [[Руси]]ма у [[Ирм]]у, где је подигнута капела над гробом велике руске кнегиње која је била удата за Палатина Краљевине Угарске, Лука једне студене зимске ноћи нагло оглуви, са чим изгуби не само хонораре за давање лекција Русима него падне у очајање па се, наскоро, са свим запусти и пропије. C [[Вук Караџић|Вуком Караџићем]] се упознао у [[Будим]]у [[1814]], и Вук је настојао да Лука поново среди свој рукопис који је држао у врло бедном стању. У великој невољи Лука је писао актове адвокатима и преводио је књиге за славољубива и ташта човека, будимског православног владику [[Дионисије Поповић|Дионисија Поповића]]. Најзад ослаби и телесно, стане губити вид и у страшној сиротињи премине 23. новембра 1828. У последње доба и на смрти су му се нашле три Српкиње, од којих се једна касније удала за песника [[Сима Милутиновић|Симу Милутиновића]]. Њој је Лука и оставио свој спис да га преда Вуку. Луку Вук описује да је био "раста„раста средњега, више риђ него црномањаст, врло шаљив, и до смрти поштен човек"човек“. У једно је доба позиван у [[Русија|Русију]], али је он више волео прећи у [[Србија|Србију]]. Ипак није ишао ни у једну ни у другу земљу.

Израђујући спис, он је прво стао код писмена као код прве препреке. Он је у правопису желео лакост и једнакост. По томе је и поступао, радујући се унапред исправкама и допунама. Ако се - говораше Лука — међу књижевницима утврди "једнакост"„једнакост“ у питању o писменима, лакше ће се поћи к питању o [[граматика|граматици]] која је онда била особито потребна. Кад би било граматике, било би реда и доследности, те би се знало како ко пише: или српски или словенски. "Једним„Једним словом, један списатељ не би се усудио иначе, него по правилима оне Писменице, коју имамо, то јест за сад чисто словенски писати." Лука налази, међу тим, да се ни то не ради тачно. Он, пак, хоће да пише "простим мојим [[српски језик|материним]] језиком"језиком“, те зато и "у„у писмена дира"дира“, верујући да ће се тако питање, које је већ постављено, брже расправити, a може бити да ће ко, изазван тиме, и Граматику Српскога Језика написати. Он, дакле, тражи одлучност и доследност. После тога долази на ред питање o писменима. Пошто је дотадашњи правопис неправилан, то је Лука "дуговетним„дуговетним размисливањем и многим c ученим људима o том разговарањем за правило нашао"нашао“ начела која одмах и излаже. Утврдивши да су писмена само "најпростији„најпростији знаци гласова"гласова“, Луки није било тешко, по том начелу, избацити из азбуке сва она писмена чији се [[гласови]] не чују. На тај начин Лука долази до закључка да за српски језик треба тридесет писмена за толико звукова. "Прекрасно„Прекрасно и знаменито число"число“, вели он. Само је код звукова ''и'' и ''ј'' био у недоумици, јер му се чинило да je ''j'' половина од ''к'' те га, зато, треба и писати половином знака: ''i''. Мало доцније је и у том погледу изишао на прави пут, и у његовим рукописима налазимо ''ј'' као потпун и засебан звук и знак, позајмљен из латинице. Тиме је потпуно стао на најнапредније гледиште [[правопис]]но, као што је и иначе у свему био од најнапреднијих [[Срби|Срба]] свога доба.