Комити — разлика између измена

11.015 бајтова додато ,  пре 10 година
м (Да не паметујемо превише...)
{{Посебан чланак|ВМРО|Четничка акција}}
 
- Др Милорад Гоћевац, Лука Ћеловић и Василије Јовановић у Крунској улици у Београду, у кући пензионисаног војног министра Јована Атанацковића у лето 1903. године основали су Српски комитет четничке акције. Првенствени циљ Комитета био је сузбијање бугарског оружаног деловања на простору Старе и Јужне Србије, а коначни ослобођење ових крајева од Турака и њихово припајање Србији - истиче Синиша Антонијевић, један од потомака врањских комита. У оквиру Комитета формиране су три секције: револуциопарна, пропагандна и финансијска. Затим, Централни одбор у Београду и Извршни одбор у Врању. Чланови Извршног одбора у Врању, 19. августа по старом, а 1. септембра по новом календару 1903. године, положили су заклетву у Градској цркви «Свете Тројице». За председника је изабран капетан Живојин Рафајловић, секретара учитељ Михаило Стевановић Миле Цупара, благајника кафеџија Панта Јовановић, док су чланови постали инспектор монополске управе дувана Милан Граовац, шеф железничке станице Светислав Лукић, апотекар Велимир Карић, трговац Тома Стајић, апотекар Пера Кушаковић, судија Тома Ђорђевић, професор и директор Гимназије Сима Златичанин, ветеринар Божа Драгићевић, власник фабрике цокула и војни лиферант, Риста Ђорђевић Калашче и други утицајни Врањанци. Извршни одбор у Врању имао је задатак да прихвата четнике из свих српских крахјева, да организује герилску војничку обуку и да их наоружане пребаци преко границе у Стару Србију и Македонију. Коришћени су најчешће прелази код Буштрања и Лепчинца. Пре одласка комите су се причешћивале у лепчинском манастиру «Свети Пантелејмон». - У Врању су шивена одела за комите. Многе терзије, међу којима и Зафир Стошић Јежа са синовима, облачили су прве српске четнике. - Четници су били обучени у оделу сељачкога белога или сурога сукна, са доколеницама до опанака, с уским чакширама, џемаданом, с официрском пелерином и шубаром калпаком са двоглавим белим орлом - прича Милорад Ђорђевић Калашче, потомак комита. Његов деда Риста путовао је по свету, стално боравио у Солуну, на Косову откупљивао пшеницу. Знао је добро прилике које су владале у неослобођеним српским крајевима и о свему извештавао, прво др Гођевца, а касније и вицеконзула Краљевине Србије у Скопљу, песника Милана Ракића. - Снабдевао је комите цокулама, јер је у то време имао фабрику војничких цокула у којој је радило 40 радника. Био је задужен са другим виђенијим Врањанцима: Цупарама, Влаинцима, Голочевцима, Бунишевцима, и другим да комите снабдева храном - каже Ђорђевић. Ипак најглавније, било је наоружавање и пребацивање комитских чета преко границе. - Чете су биле наоружане пушкама, од обичне острагуше-мартинке до најмодерније репетерке. Чувене бомбе биле су од примитивне кутије за конзерве до најсавршенијих бомба-торпедо. Сваки четник имао је ручне бомбе српскога типа, у облику пљоснате чутурице – каже Душко Костић, потомак, по мајчиној линији, чувеног комите Цакића из Куманова. Комита Цакић је у акцији против Турака заклао једног њиховог војника и био доживотно осуђен да робија. Са доласком младотурака на власт ослобођен је и прешао је да живи у Врањској Бањи. Од државе је добио новац и саградио чувену Цакићеву вилу. Пребацивање комита преко границе у реону Пчиње било је поверено искусним водичима и несебично храбрим људима. Водич, тридесеттрогодишњи Стојан Симоновић Коруба, родом из Шапранца, у покрет се укључио још 1904. године. Вешт, лукав и храбар и четничкој борби бескрајно одан, често је прелазио границу. Стојан Коруба је био наоружан једном позамашном секиром и брзометним карабином, који је носио испод кушљака. Био је сигуран преносилац инструкција четама које су деловале на турској територији. Превео је преко граница преко 200 чета. Поред Стојана Корубе веома су били цењени и друге комите, попут Стоилка из Свете Петке код Кленика - прича Антонијевић.
== Комити у Србији ==
Горски штаб српских четникаустановљен је 1903. године на планини Козјак, у близини манастира Прохор Пчињски. Ова планина је, све време трајања четничке акције, обезбеђивала релативну сигурност српским четама, пошто су турска војска и бугарске чете избегавале да њоме пролазе. Први командант Горског штаба или «Горски цар» био је Илија Јовановић, у шифрама означаван као Илија Пчињски или Големијот из села Преображење у близини Врања. По налогу Централног одбора од 30. јануара 1906.године, др Гођевац је дошао, по ко зна који пут, у Врање са шефом тајне полиције четничке акције Антонијем Средојевићем. Том приликом сусрео се у просторији врањске Гимназије са Миланом Ракићем. Ракић је према др Гођевцу исказивао личну нетрпељивост. Последица таквог Ракићевог става је да 1907. године др Гођевац није изабран у Централни одбор. Врховна управа у Београду је укинула Централни одбор преузевши његове задатке. Исто тако битно је сужен и делокруг рада Извршног одбора у Врању, који ће од тада служити само као трансмисија између Генералног конзулата и Врховне управе. Српски четници, многи Врањанци, дали су непроцењив допринос српској победи у првом и другом балканском рату идући као претходница која је рашчишћавала терен дивизијама и омогућавала им да се овенчају славом. Многи су погинули у цвету младости. Преко тридесетак врањских првака, у најбољим годинама, на челу са председником општине Томом Зафировићем, Милетом Цупаром, Ристом Калашчетом и другим стрељано је 1915 године од стране бугарског окупатора изнад Добрих вода, југозападно од Врања. - Ово је први пут да дајемо парастос српским јунацима. Данас нас је било 11, надам се догодине много више - каже Антонијевић, један од главних организатора давања парастоса врањским и српским четницима.
=== Комити у Првом свјетском рату ===
{{Посебан чланак|Топлички устанак}}
 
=== Комити у Другом свјетском рату ===
{{Посебан чланак|Четници|Југословенска војска у отаџбини}}
 
== Комити у Црној Гори ==
Анониман корисник