Ово оруђе је једно од најстаријих које је немачка војска користила у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Први пут се појавило [[1927]]. год.године у наоружању чета тешке артиљерије у саставу пешадијских пукова. СИГ 33 је такође био и најтеже оруђе које је икада било класификовано као пешадијски топ у било којој армији. Био је конвенционалне конструкције, једноставан и робустан и одлично се показао у експлоатацији чак и у најгорим условима. Једина замерка коју су његови корисници имали односила се на превелику тежину. Због тога је конструисана лакша верзија топа СИГ 33 која је тестирана [[1938]]. године. Међутим, она је показала слабе резултате и од ње се одустало по избијању рата. СИГ 33 је користио више врста муниције; гранате са високо-експлозивним пуњењем, димне и кумулативне гранате као и специјалну лепљиву бомбу тежине 27 -{kg}- која је била намењена за уништавање непријатељских фортификација.
