Рамзес II — разлика између измена

У првој половини Рамзесове владавине, односи с [[Хетити]]ма, краљевством на северним границама Египта, су били прилично затегнути. Хетити су, још од времена [[Сети I|Сетиа -{I}-]], под својим утицајем држали северне области [[Сирија|Сирије]] а Египћани јужне. [[Хетити]] су држали и град Кадеш под својом управом, а самим тим су и контролисали већи део копнених и поморских путева у овом делу Медитерана. Рамзес -{II}- је, почетком 1294. године п. н. е. отпочео са ширењем и јачањем утицаја и територија. Напао је краљевство Амуру, а самим тим и прекршио договор и споразум кога је његов отац потписао са Хетитима. На престолу Хетитске краљевине је био владар [[Муватали II]], који је, због побуна у западним областима свог краљевства, обраћао мање пажње на напредовање Египћана на југу Хетитске државе, али када је угушио побуне на западу, [[Муватали II]] је спровео велику војну мобилизацију у свих 16 провинција свога царства јер је увидео да се Рамзес -{II}- спрема за велики рат. Четири дивизије које су носиле имена египатских божанстава – Дивизија [[Сет]], [[Птах]], [[Пре]] и дивизија [[Ра|Амон]] на чијем је челу био Рамзес -{II}-, 1294. године п. н. е. кренуле ка граду Кадешу. 1296. године п. н. е., по египатском календару - Пета Година -{III}- Шемиа Дана Деветог долази до велике [[Битка код Кадеша|битке код Кадеша]]. О бици код Кадеша је остало много записа по храмовима и на папирусима. Следећих неколико година Рамзес -{II}- је организовао неколико ратних похода против Хетита, али је убрзо схватио да неће моћи држати северне делове Сирије под својим утицајем, као што и Хетити неће моћи држати јужне делове. Хетити су стално имали проблеме на унутрашњем плану, а са истока је претио нови непријатељ - [[АсиријаАсирско царство|Асирци]]. Нови хетитски краљ [[Хатушилиш III]] је схватио да више не може да има два јака непријатеља - Египат и Асирце и зато је предложио мировни договор који је склопљен с Египтом. 1270. године п. н. е. Рамзес II и [[Хатушилиш III]] су склопили мировни споразум, за који се сматра да је први мировни споразум у историји људског друштва.

Међу највећим и најзначајнијим грађевинама које је подигао Рамзес -{II}- је свакако храм [[Абу Симбел]] у [[Нубија|Нубији]]. На самом улазу у храм, с десне и леве стране, седе четири велике фигуре Рамсеса -{II}- - по две са сваке стране врата, високе 18 метара. Око ногу фигура налазе се пуно мање исклесаних фигуре његових жена. Овај грађевински комплекс је морао, у -{XX}- веку (ради изградње [[Асуан]]ске бране), бити премештен на виши ниво да не би био потопљен. Храм је, 60 метара уклесан у брдо, а на његовом унутрашњем крају седе 4 статуе - [[Ра|Амон Ра]], Рамзес -{II}-, [[Ра Харакхти]] и [[Птах]]. Унутрашњост храма је осликана призорима из [[Битка код Кадеша|битке с Хетитима код Кадеша]], ратова у [[Сирија|Сирији]] и [[Либија|Либији]] и др., те призорима из живота [[фараон]]а. Мањи храм краљице [[Нефертари]] посвећен је богињи [[Хатор]].

Након владавине од 67 година, у 90-тој години живота Рамзес -{II}- умире и бива сахрањен у своју, за живота припремљену гробницу у [[Долина краљева|Долини краљева]]. Само се може претпоставити како је била опремљена и какав је био садржај гробнице Рамзеса II пре него што су је, вековима опустошили пљачкаши гробница. Мумија највећег и најмоћнијег египатског фараона Рамзеса -{II}- је, заједно са осталим краљевским мумијама пронађена 1881. године у пећини у близини [[Deir el-Bahri|Деир ел-Бахри]]а.

Рамзес -{II}- је био сахрањен у [[Долина краљева |Долини краљева]] на западним обронцима Тебе у гробу KV7 али је његова мумија касније пресељена у заједничку гробницу у [[Deir el-Bahri|Деир ел-Бахри]]у, где је нађена [[1881|1881.]] године. Године [[1885|1885.]] смештена је у Музеј у Каиру где остаје до данашњих дана. На фараоновој мумији можемо разликовати повијени нос, снажну чељуст и висине је 1.7 метара што је натпросечна висина Египћана старога Египта.

Године [[1974|1974.]] египтолози у Музеју у Каиру су приметили да се стање мумије погоршава и послали су мумију авионом на испитивање у Париз. Том приликом је од стране египатских власти издат пасош за Рамзеса и у њему је у рубрици занимање било написано да је преминули краљ. Према документарном филму канала Дисковери на аеродрому у Паризу су одржане све војничке почасти које су приличиле једном страном државнику који је дошао у посету у Француску које приличе и указују се туђим владарима.