Камен из Палерма помиње да је у последњој години владавине Сахуреа послата експедиција у земљу [[Пунт]]. Постоје и сведочанства о трговини са [[Блиски Истокисток|Блиским Истоком]]. Тако је у [[Библос]]у пронађена посуда, а у [[Анадолијамала Азија|анадолијском]] [[Дорак]]у престо са фараоновим именом. Могуће је да је престо у Анадолију стигао посредно. О трговинским везама са овом регијом сведочи рељеф у посмртном храму Сахуреове пирамиде на коме су представљени бродови са посадом [[Асиријаасирско царство|сиријских]] морнара. За две експедиције се зна по записима: једна је донела терет камена [[диорит]]а из каменолома близу [[Абу Симбел]]а, док је друга донела злато из рудника у [[Источна пустиња|Источној пустињи]].<ref name="Schneider243-244">Schneider: ''Lexikon der Pharaonen.'' S. 243–244</ref>
=== Војни походи ===
Ред 50:
Сахуре је био на високој цени у каснијој историји старог Египта. За поштовање његовог посмртног култа постојале су 22 задужбине (имања).<ref>Schneider: ''Lexikon der Pharaonen''. S. 244</ref>
У доба [[Средње царство|Средњег царства]], почетком [[12.дванаеста египатска династија|12. династије]] фараон [[Сесострис I]] је у [[Храм у КарнакуКарнак|Храму у Карнаку]] подигао статуу Сахуреу, вероватно као део ансамбла скулптура старих фараона.<ref name="Wildung60-63">Dietrich Wildung: ''Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien''. Münchener Ägyptologische Studien, Bd. 17, Deutscher Kunstverlag, München/Berlin, 1969, S. 60–63</ref> Сахуре се помиње и на папирусу са чудесним причама записаним у овом периоду.
Храм Сахуреове пирамиде је за време [[26. египатска династија|26. династије]] претворен у храм богиње лавице [[Сахмет]].<ref>Dietrich Wildung: ''Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien''. Münchener Ägyptologische Studien, Bd. 17, Deutscher Kunstverlag, München/Berlin, 1969, S. 198</ref>
