Феникс — разлика између измена

'''Феникс''' ([[Старогрчки језик|старогрчки]] ''Φοίνιξ'', фоиникс, од [[Староегипатски језик|староегипатског]] ''бену'', светлети, [[Латински језик|латински]] ''phoenix'') је по [[египатска митологијарелигија|египатској митологији]] свето [[митолошка бића|митолошко биће]] које има облик ватрене [[птице]].

Птица феникс доспела је у грчке и римске митове из Египта. Тамо се звала „боину“ (чапља), а како је боравила уз мочваре, стари Египћани су сматрали да је рођена из воде, на коју су гледали као на прапочетни елемент, и то сама од себе, слично као што се само од себе, према њиховим схватањима, родило и сунце. Повезивањем тих елемената настало је веровање да је та птица једно од отелотворења сунца које након владања светом умире и увек се изнова рађа, појављујући се у бљештавој светлости зоре. У сложеним египатским схватањима власт сунца (а тако и краља, чак и умрлог) обнављала се у тридесетогодишњим циклусима, који су симболизовали људски век. Из боинуа развио се феникс [[Античка Грчка|Грка]] и [[РимљаниАнтички Рим|Римљана]]. Сматрали су га птицом која је имала чудесну моћ да се сваких пет стотина година у свом гнезду спали, а из пепела устаје подмлађена за нови живот. Тако је постала симбол ускрснућа, које су примили и [[Хришћанство|хришћани]].

Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. [[Бог]]) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини [[орао]] а другу половину [[фазан]]. Други кажу да феникс наликује [[чапљачапље (породица)|чапљи]], а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама у [[Арабијско полуострво|Арабији]] или [[Етиопија|Етиопији]]. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте.

По [[Јевреји|јеврејској]] легенди фениксово име је [[милкам]]. Према традицији, пошто је [[Ева (вишезначна одредница)|Ева]] појела забрањено воће, постала је љубоморна на бесмртност и честитост других створења у врту. Због тога је наговорила све животиње из врта да поједу воћку са забрањеног дрвета како би је пратиле у њеном паду, све је успела да наговори осим феникса. Бог је наградио феникса тако што му је дао утврђени град где ће живети у великом миру следећих 1000 година. На крају овог периода од хиљаду година, феникс би сагорео у ватри и био поново рођен из јајета које је после њега остало у пепелу. Једна друга јеврејска легенда каже да на крају сваког периода од 1000 година фениксово тело се постепено смањује, губећи перје постаје мала беба феникс која поново израсте у велику птицу. У сваком случају за анђела смрти феникс је недодирљив.

На многим местима ће се наћи птица феникс како представља [[Исус Христос|Христа]]. У многим земљама се веровало да у једном времену живи само један феникс. Он се рађа сам од себе и не прати природне законе репродукције. У средњем веку се веровало да феникс васкрсава из мртвих после три дана.

Феникс симболизује поновно рођење, наду, честитост, брак, веру, постојаност, лето, вечност, бесмртност, и светлост. Он је представа космичке ватре из које је свет створен и у којој ће скончати. Римљани су осликавали лик феникса на новчићима и медаљама као знак њихове жеље да римско царство траје вечно. У [[Русија|руској]] фолклори феникс је познат исто као [[жар-птица|жар птица]].