Ђовани Ђустинијани Лонго — разлика између измена

[[Слика:Siege_constantinople_bnf_fr2691.jpg|мини|десно|300п|Опсада Цариграда, рађена око [[1470|1470]]. године]]]]

'''Ђовани Ђустинијани Лонго''' ({{јез-грч|Ιωάννης Ιουστινιάνης}}, {{јез-лат|Ioannes Iustinianus Longus}}) је био [[италија]]нски ([[Ђеновљанска република|ђеновљански]]) [[ратник]] и [[војсковођа]], кога је [[византијски цар]] [[Константин Драгаш Палеолог|Константин Драгаш]] ([[1449]]—[[1453]]) поставио на чело [[Византијско царство|византијских]] снага током [[Отоманска империја|отоманске]] [[Опсада Цариграда (1453)|опсаде Цариграда]], у [[пролеће]] [[1453|1453]]. године]]. Под његовим вођством, одбијено је неколико напада на град, а он сам је својом појавом подизао морал бранилаца и одржавао одбрану града. У завршним борбама, током јутра [[29.05.]], он је рањен, након чега је на своје инсистирање, а противно претходном договору са царем, повучен у град. То је изазвало пометњу међу браниоцима, што су [[Османлије]] искористиле да потпуно сломе њихов отпор и заузму град.

Он је о свом трошку окупио 700 искусних војника и на две [[Лађа|лађе]] је допловио у [[Цариград]] [[29.01.]][[1453|1453]]. године]]. Византијски цар Константин Драгаш је прихватио његову помоћ и поставио га за команданта одбране, пошто је био најискуснији војни заповедник међу браниоцима. Такође му је доделио титулу [[протостратор]]а и обећао острво [[Лемнос]], око кога су се дуго сукобљавали Ђеновљани и [[Млечани]], као награду.