Митрополит захумско-херцеговачки Јоаникије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м iw |
м Разне исправке |
||
Ред 4:
Школовао се у манастирима [[Манастир Дужи|Дужи]] и [[Манастир Завала|Завала]], гдје се и закалуђерио [[1829]]. године. Ускоро послије тога дошао је у [[Мостар]] и постао виђен и чувен. Ту је на двору грчког митрополита усавршио своје елементарно знање и научио [[грчки језик]]. Постао је [[архимандрит]], и послије смрти митрополита Григорија [[1860]]. године, управљао је до [[1864]]. године [[Митрополија захумско-херцеговачка|митрополијом захумско-херцеговачком]]. Цариградски патријарх није хтио да га постави за [[митрополит]]а, како су то Мостарци жељели и молили. Иако самоук, стекао је заслуге и на књижевном пољу, а умио је лијепо писати и [[минејска слова|минејским словима]], као стари [[средњи век|средњовековни]] [[писари]].
Биљежио је [[народне умотворине]] и пјесме, приче, [[пословица|пословице]] и [[загонетке]], описивао је живот и [[народни обичаји|народне обичаје]], спремао је грађу и за [[Историја|историјске]] радове. Већина његових [[књижевност|књижевних]] радова штампана је у [[Српско-далматински магазин|Српско-далматинском магазину]] (1846—186). Написао је биографију [[Али-паша Сточевић Еизванбеговић|Али-паше Сточевића Ризванбеговића]], у којој је уједно и историја [[Херцеговина|Херцеговине]] тога доба. Тај рад преведен је [[1873]]. на [[руски језик|руски]] и штампан у списима [[Александар Гиљфердинг|Хилфердинговим]] (III., 330—379).
Памучина је и добротвор српске народне школе у [[Мостар]]у, којој је оставио 800 [[дукат]]а у државној банци у [[Петроград]]у. Његов сестрић је био митрополит [[Леонтије Радуловић]] (1835-1888) који се школовао у Мостару.
| |||