Јован Ђоновић — разлика између измена

Завршио је Филозофски факултет у [[Београд]]у 1908. Као студент је 1905—06 живо сарађивао у политици Црне Горе. У процесу званом „[[Бомбашка афера]]“ (покушај атентата на кнеза Николу и преврат), Ђоновић је осуђен (јуна 1908.) на смрт. Налазио се у емиграцији у Београду. 1910, кад је српска влада жељела да обнови добре односе са Црном Гором, емигранти су склоњени из Србије, те је Ђоновић прешао у Турску, и живио је у [[Скопље|Скопљу]] и [[Солун]]у. 1911 отишао је у Сјеверну Америку, гдје је остао до почетка балканског рата, стално у борби противу реакционарних режима у Црној Гори. У Бутле-у је основао Прво [[Српско Антиалкохоличко Друштво]] у [[САД|Америци]] (1911). Учествовао је у бугарском и [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] до јуна 1915, када је послан у Америку. Вратио се у току 1915. и био је на [[Крф]]у, све до пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Послије ослобођења постао је прво референт, затим директор Министарства исхране и обнове земље. За Уставотворну Скупштину изабран је за народног посланика у Црној Гори. Од тада се бавио новинарством. — За вријеме емиграције сарађивао је на Дневном Листу, Штампи, Покрету у Загребу, итд. У Америци је покренуо два недјељна листа са својим другом [[Тодор Божовић|Тодором Божовићем]] и то: Ослобођење у [[Чикаго|Чикагу]] и Народну Мисао у Бутле-у, нионт. (Бјуту). Оба листа покренута су у току 1911, а престала су излазити по објави балканског рата. Пред улазак у Србију (1918) оживио је у Солуну лист [[Српски Гласник]]. Уређивао га је два мјесеца. Маја 1923. покренуо је у Београду дневни лист [[Гласник]]. Био му је директор и уредник до престанка (јануара 1924). — Као чиновник, касније као посланик и новинар, писао је у многим београдским листовима, Сарађива у Републици и Буктињи. 1910 са Т. Божовићем написао је брошуру Црна Гора и Напредни покрет. 1920 написао је Проблеми скупоће.