Сирос — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 29:
За Сирос, као и за целокупне [[Киклади|Кикладе]], је необично важно раздобље касне [[праисторија|праисторије]], тзв. [[Кикладска Цивилизација]], зависна и блиска [[Критска цивилизација|Критској]]. Обе цивилизације пропале су после велике ерупције [[вулкан]]а на [[Санторини]]ју, који уништио већи део овог острва. Иза Кикладске цивилизације су данас остале бројне фигурине-идоли, везане за загробни живот. Ове фигурине, нађене у 19. веку, а неке од њих су нађене баш на Сиросу.
Током [[стара Грчка|старе Грчке]] Сирос је био један у низу малих, али важних [[полис]]а у овом делу [[Грчка|Грчке]]. После тога острвљем је владао [[стари Рим]], а затим и [[Византија]]. [[1204
Нови господар Кикиладима било је [[османско царство]]. Власт [[османлије|османлија]] због посебног положаја Сироса и Киклада није била претерано крута и имала је особине месне аутономије. Постојање аутономије и католички елемент у становништву били су главни чинилац невеликог учествовања месног станивништва у [[Грчки устанак|Грчком устанку]] 20их година 19. века, што је острво спасило већег разарања. Захваљујући томе после стварања савремене грчке државе Сирос, као његов део, били су веома привлачни за нове [[Грци|грчке]] досељенике и брзо су се развијали захваљуући свом положају "поморских врата ка Истоку". Тада је и основан нови град и средиште острва, [[Ермоуполис]], уместо дотадашњег [[Ано Сирос]]а у унутрашњости. Ермоуполис постаје једна од најважнијих лука на [[Егеј]]у, а самим тим је и острво постало једно од најпросперитетнијих места у новој држави. Међутим, у [[20. век]]у, после ширења [[Грчка|Грчке]] и губљења ове погодности Сирос губи на значају и полако долази до исељавања, али овај процес није био толико изражен као на другим острвима без великих насеља. Послдењих деценија ово је заустављено развојем туризма.
|