Системска циркулација крви — разлика између измена

м
Разне исправке
м (r2.6.4) (Робот додаје: tr:Sistemik Dolaşım)
м (Разне исправке)
Како срце непрекидно ритмички пумпа крв у [[Aorta|аорту]], просечна вредност притиска ће бити око 13,3 кПа. Али како срце пумпа крв на махове, артеријски притисак варира између вредности систолног (16,0 кПа) и дијастолног (10,7 кПа) притиска.
 
За време протока крви кроз системску циркулацију притисак све више опада, тако да на када крв доспе у десну преткомору, она пада приближно на 0 кПа.
 
Пад притиска у појединим деловима циркулационог система директно је сразмеран отпору у крвним судовима тог дела. Како је отпор у аорти теоретски нула, крвни притисак је на крају аорте је око 13,3 кПа. Отпор у великим артеријама је такође јако мали па је зато средњи артеријски притисак у артеријаама, све до промера њиховог лумена од 3 мм, још увек 12,7 до 12,9 кПа. У малим артеријама отпор почиње да нагло расте па притисак пада, тако да на почетку артериола износи приближно 11,3 кПа.
 
Главни отпор протоку крви јавља се у артериолама, и износи око половину целокупног отпора у системској циркулацији. Притисак у артериолама опада за 7,3 кПа, тако да је притисак крви која напушта капиларе око 4 кПа. Артериоле "су „славине“ кардиоваскуларног система" (како их је назвао И. М. Сеченов). Отварањем ових „славина“ повећава се проток крви у области капиларне мреже и поправља локална циркулација, док затварање тих „славина“ погоршава прокрвљеност васкуларних зона.
 
Притисак на почетку капилара, нормално износи 4,0 кПа, а на његовом венском делу 1,3 кПа. Што значи да у капиларима притисак опада само за 2,7 кПа, што говори да је отпор у капиларима око две петине отпора у артеријама.
*''Прави капилари'', формирају најкраћи пут између артериола и венула (они се означавају као главни (магистрални) капилари). Они у свом почетном делу имају мишићне ћелије (тзв прекапиларне сфинктере), које регулишу проток кроз њих. Проширење (дилатацију) правих капилара регулише метаболизам [[угљен-диоксид]], млечна киселина и друге материје.
 
*Артериовенски капилари су друга група капилара или бочне гране прве групе капилара: они се крећу од завршетка главног магистралног капиларе и настављају у своје венске крајеве. Ове бочне гране обликују микроциркулациону капиларну мрежу. Запреминска и линеарна брзина протока крви у микроциркулацији углавном зависи од бочних грана. Магистрални капиларе играју важну улогу у дистрибуцији крви и [[Лимфа|лимфе]] у капиларној мреже, и другим појавама у микроциркулацији, јер могу да обезбеде директан проток крви из артериола у вене заобилажењем правих капилара.
 
Ниво капиларне циркулације одређује отпор у мициркулационим судовима - који у артериолама и прекапиларима регулишу глатке мишићне ћелије. Укупан проток крви кроз капиларе одређују; метартериоле, контракције [[Мишићи|глатких мишићних ћелија]] артериола и степен редукције прекапилариног сфинктера (глатких мишићних [[ћелија]] које се налазе на ушћу капилара у метартериоле) који одређује колико крв пролази кроз [[капилар]]е.
363.220

измена