Слободан Јовановић — разлика између измена

м
Разне исправке
м (r2.6.4) (Робот додаје: es:Slobodan Jovanović)
м (Разне исправке)
{{Инфокутија Политичар
| име = Слободан Јовановић
| слика = SlobodanJovanovic.jpg
| опис_слике = ''Портрет Слободана Јовановића<br> који је насликао [[Урош Предић]] [[1931]].''
==Биографија==
[[Слика:Slobodan Jovanovic student.jpg|мини|лево|150п|[[Женева]],[[1890.]] Слободан Јовановић током студија.]]
Рођен је [[3. децембар|3. децембра]] [[1869]]. у [[Нови Сад|Новом Саду]], од оца [[Владимир Јовановић|Владимира Јовановића]] и мајке Јелене, становали су у кући у [[Светозар Милетић|Милетићевој]] улици број 3. Од средине [[1872.]] његова породица живи у [[Београд]]у. 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања. Године [[1886.]] завршио је Прву мушку гимназију у Београд. После боравка у [[Минхен]]у (1886/87.) и [[Цирих]]у од 1. априла [[1890.]] студирао је права у Женеви, Швајцарска, као државни стипендиста [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Потом је изучавање права наставио [[1891.]] године на Слободној школи политичких наука у [[Париз]]у. Наредне године, [[1892.]], се враћа у Србију где добија прву државну службу, ради као писар у Министарству иностраних дела у [[Београд]]у. Слободан је [[1893.]] упућен за аташеа у српско посланство у [[Цариград]]у, [[Османско царство]], где остаје до [[1894.]] На овом положају радио је на побољшању положаја Срба у Турској. По повратку у [[Београд]] [[1894.]] због познавање ситуације у Турској постављен је у Просветно одељење Министарство иностраних дела, које се бавило српском пропагандом (школским и црквеним стварима) у Македонији. Слободан објављује [[1895.]] године дело о државном и јавном праву под називом „ О друштвеном уговору“, где излаже идеје савременог либерализма, насталим у 18. веку у добу просвећености. Слободан је [[1894.]] почео да објављује чланке у конзервативном листу „Ред“, наредне, [[1895.]] године почиње да пише чланке у „Српском прегледу“, а [[1896.]] у мостарској „Зори“.
 
Године [[1897.]] Слободан је изабран за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у [[Београд]]у. Исте године објављује дело „О суверености“. Године [[1899.]] објављује дело под називом „О дводомном систему“. У овом делу као главни пример узима Енглеску, државу у којој је настао савремен парламентаризам. Исте године објављује до тада најстудиознију расправу „[[Јован Хаџић]], српски законописац“ у издању [[Матица српска|Матице српске]]. Године [[1900.]] на правном факултету је изабран за редовног професора. Слободан Јовановић био је наставник [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета у Београду]] пуне 43 године, све до свога пензионисања [[1940.]] године. Професор Јовановић је био један од оснивача „Српског књижевног гласника“ [[1901.]] године. У овом књижевном часопису налазио се у уређивачком одбору и важио је за једног од најредовнијих сарадника. Слободан наредни истраживачки рад објављује [[1902.]] под називом „Енглески парламентаризам“.
Професор Јовановић је [[4. фебруар]]а [[1905]]. године изабран за дописног члана [[САНУ|Српске краљевске академије]]. Године [[1908.]] је изабран за редовног члана Српске краљевске академије. Професор Јовановић је објавио велику синтетичку студију под називом „Наше уставно питање у XIX веку“ [[1905.]] године, а потом је други пут штампао [[1908.]] и трећи [[1932.]] Године [[1907.]] издао је књигу „Уставно право“, коју ће поново штампати [[1924.]] Године [[1908.]] објавио је студију под називом „Утемељење грађанског законодавства и уставности у Србији", које ће касније проширити и објавити [[1931.]], и [[1932.]] године. Професор Јовановић објављивањем књиге [[1912.]] године „Уставобранитељи и њихова влада“ започиње рад на великом пројекту писањем „Историје Србије 1838 - 1903“ које ће трајати пуне две деценије и представљаће средишне место у свеукупном његовом делу.
 
Током [[Први балкански рат|Првог]] и [[Други балкански рат|Другог балканског рата]] Слободан је био шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. После победе Српске војске у [[Кумановска битка|Кумановској бици]] прелази са Пресбиром и Врховном командом у [[Скопље]] где борави неколико месеци. После Другог балканског рата, [[1913.]] године изабран је за ректора Београдског универзитета. Међутим, [[1914.]] године избија [[Први светски рат]] а Слободан је поново упућен на службу у Пресбиро при Врховној команди Српске војске. У јесен [[1915.]] аустроугарске и немачке оружане снаге предузеле су велику офанзиву на Србију, истовремено и бугарске снаге прекидају сабраћајну комуникацију долином Јужне Мораве и Вардара. Српска војска са избеглим народом налазила се у безизлазној ситуацији на [[КиМ|Косову и Метохији]]. Тада Врховна команда одлучује да се крене у повлачење преко [[Албанија|Албаније]] и [[Црна Гора|Црне Горе]] на јадранску обалу у сусрет савезничким снагама. После албанске голготе професор Јовановић се нашао на острво [[Крф]], где су биле смештене српска војска, избеглице, народна скупштина, влада и друге установе. Професор Јовановић је поред обавеза у Пресбироу налазио времена и за књижевни рад, који му је представљао духовни мир у времене тешком по српски народ. На Крфу је [[1917.]] написао биографске огледе о Стојану Новаковићу и Љубомиру Недићу. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] професор Јовановић се налазио међу правним експертима при југословенској делегацији на Конференцији мира у [[Париз]]у [[1919.]] године.
 
Слободан Јовановић заједно с Богданом Поповићем обнавља излажење „Српског књижевног гласника“. Професор Јовановић је [[1920.]] године издао чувену књигу „Вођи Француске револуције“, састављену од портрета Мирабоа, Димуријеа, Дантона и Робеспјера. Други пут је ова књига штампана у оквиру Јовановићевих Сабраних дела [[1932.]] код издавача Геца Кона. У оквиру рада о националном праву и историји професор Јовановић [[1923.]] штампа другу књигу под називом „Друга влада Милоша и Михаила Обреновића. Такође, 1926. је објавио књигу „Влада Милана Обреновића (I-II)“ коју је доштампао [[1927.]] А, [[1929.]] године издаје књигу под називом „Влада Александра Обреновића“ (I-II).
 
[[Слика:Svetozar Corovic.jpg|thumb|left|300px|Слободан [[Владимир Јовановић|Јовановић]] (''лево'') у друштву писаца]]
Професор Јовановић је [[1927.]] године изабран за дописног члана [[Југословенска академија знаности и умјетности|Југословенске академије знаности и умјетности]] у [[Загреб]]у. Између [[1928.]] и [[1930.]] године налазио се на месту председника Српске краљевске академије. Издавање Сабраних дела професора Јовановића је почело код [[Геца Кон|Геце Кона]] [[1932.]] године. Професор Јовановић је објавио књигу [[1934.]] под називом „О држави“, коју чине теоријске формулације састављене од елемената, функција и установа савремене људске заједнице. Ову књигу је проширио студијом „ Поратна држава“ [[1936.]] којом обрађује Италију, Енглеску, Француску, Русију и Немачку у којој типолошки класификује однос између правне државе и државе фашизма и комунизма, односно настанак нових држава маса као новог облика тоталитаризма. Слободан Јовановић је био оснивач и први председник [[Српски културни клуб|Српског културног клуба]] у периоду од [[1937.]] – [[1941.]] Слободан је [[1938.]] године објавио монографију „О Гледстону“, вођи енлеских либерала у парламенту и на челу британске владе, пратећи његово политичко ангажовање професор Јовановић је у ствари пратио пут реформисања Британске империје. У броју од 4. децембра [[1939.]] [[Политика (новине)|„Политика“]] је преко читаве стране 9. и два ступца стране 10. објавила пет чланака посвећених Слободану Јовановићу под заједничким насловом „Седамдесет година живота г. Слободана Јовановића“. Године [[1939.]] објавио је велико дело „Примери из политичке социологије“ - Енглеска, Француска, Немачка 1815 – 1914. Исте године објавио је студију „О америчком федерализму“. Године [[1940.]] Слободан одлази у пензију са места редовног професора.
[[Слика:Vlada 1942.jpg|мини|десно|250п|Југословенска влада у изгнанству 1942 у Лондону. Краљ [[Петар II Карађорђевић]], председник Министарског савета Слободан Јовановић (лево од краља) и остали министри.]]
 
363.220

измена