|
==Порекло - Хуњади де Кишкрестјен==
Породица Хуњади де Кишкрестјен (-{Hunyady de Kiskresztyen}-) чија су једна грана грофови Хуњади де КетхељКетхељи (-{Hunyady de Kéthely}-), породица кнегиње Јулије Обреновић, воде порекло од Андраша Хуњадија де Кишкрестјен) (-{András Hunyady de Kiskresztyen}-), рођ. 1607, који је имао два сина и четири кћерке (има потомства). Његов млађи син Ференц (рођ. 1653) имао је са Ержебет Варшака сина Андраша Хуњади де Кишкрестјена (1684-1716), вицепалатина, чији је син Антал Хуњади де Кишкрестјена постао барон 24. марта 1753. са титулом барона од Кетхељија.
===Релација са Јаношем Хуњадијем===
Породица Хуњади није у сродству са [[Јанош Хуњади|Јаношем Хуњадијем]] и његовим сином, угарским (мађарским) краљем [[Матија Корвин|Матијом Корвином]]. Није искључена могућност неког сродства, али није поткрепљено родословима. Породица Јаноша Хуњадија презивала се по имању, које није у доказаној или признатој вези са презименом Хуњади чије имање је било Кишкрестјен и чији први познати предак је живео почетком седамнаестог века, знатно касније од последњег помена потомака Јаноша Хуњадија.
==Барони Хуњади де КетхељКетхељи==
Барон Антал Хуњади де КетхељКетхељи, праунук Андраша Хуњадија де Кишкрестјен, од 24.3.1753. барон Хуњади де КетхељКетхељи је у браку са Борбалом Матјасовски имао сина Јаноша Непомука.
==Грофови Хуњади де Кетељи==
Барон Јанош Непомук Хуњади де КетхељКетхељи, син барона Антала Хуњадија де Кетхеља, постао је угарски гроф 6.6.1792, а гроф Светог римског царства 8.3.1797. Гроф Јанош Непомук Хуњади де КетхељКетхељи (1773-1821) је био ожењен са грофицом Маријом Францишком Палфи де Ердед (-{Mária Franztiska Pálffy de Erdõd}-, 1772-1827) кћерком грофа Јаноша Палфи де Ердед (1728-1791) и кнегињегрофице Марије Габриеле фон Колоредо (-{Maria Gabriele von Colloredo}-), а унуком грофа Јаноша Бернарда Иштвана Палфи де Ердед (1663-1751) бана Хрватске. Мађарска породица Палфи води порекло од Пал Конта рођеног 1383. и његовог сина Пал Палфија, а породица кнежева од Колореда даљег је италијанског порекла од Фабија Првог ди Колоредо, који је умро 1579, и његовог потомка, деде кнегињегрофице Марије, Рудолфа Јозефа грофа фон Колоредо, грофа цу Валдзее, вицегрофа цу Мелс, маркгрофа цу Санта Мариа, који је 1763. постао кнез Светог римског царства фон Колоредо.
Гроф Јанош Непомук Хуњади де КетхељКетхељи (1773-1821) је са грофицом Маријом Франциском Палфи де Ердед (1772-1827) кћерком грофа Јаноша Палфи де Ердед имао синове Јозефа и Ференца.
* Гроф Јозеф Јанош Непомук Антал Сигмунд (1801-1869) био је ожењен принцезом Хенријетом фон унд цу Лихтенштајн (1806-1886) из бочне гране и данас владарске породице државе Лихтенштајн (има потомства).
* Гроф Ференц Хуњади де КетхељКетхељи (1804-1882) је био ожењен са грофицом Јулијом Зичи де Зич ет Вашонке (-{Júlia Zichy de Zich et Vásonkeö}-), 1808-1875), кћерком грофа Кароља Антала Алајоша Зичи де Зич ет Вашонке (-{Károly Antal Alajos Zichy de Zich et Vásonkeö}-) и грофице Јулије Фестетич де Толна (-{Festetics de Tolna}-), а унуком аустријског министра одбране (1809) и унутрашњих послова (1813-14) грофа Кароља Јозефа Зичи де Зич ет Вашонке (-{Graf KÁROLY József Ferenc Xavér Kázmér János Nepomuk Zichy de Zich et Vásonkeö}-,1753-1826) и његове жене грофице Ана Марије фон Кевенхилер -Меч (-{Anna Maria von Khevenhüller-Metsch}-).
Српска кнегиња Јулија Обреновић кћерка је грофа Ференца Хуњади де Кетхеља (1804-1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет Вашонке, а праунука грофа Кароља Јозефа Зичи де Зич ет Вашонке (1753-1826) аустријског министра одбране и унутрашњих послова и чукунунука бана Хрватске грофа Јаноша Бернарда Иштвана Палфи де Ердед (1663-1751).
==Кнегиња Јулија Обреновић, рођ. Хуњади де Кетхељ==
Кнегиња [[Јулија Обреновић]], рођ. Хуњади де КетхељКетхељи (Беч, 26.8.1831 –Беч, 19.2.1919) кћерка грофа Ференца Хуњади де Кетхеља (1804-1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет Вашонке, удала се 1. августа 1853. године за [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]], који је живео у Бечу као изгнани бивши српски кнез. До повратка на трон Србије кнез Михаило и Јулија живели су у Аустроугарској. Имали су имање [[Иванка]] на [[Дунав]]у, које је купио [[кнез Михаило]]. У браку нису имали деце.
После смрти кнеза Михаила, кнегиња Јулија се удала за кнеза Карла Аренберга (1831-1896), трећег сина Проспера Луја, 7. војводе од Аренберга, војводе д` Ершоа, херцега фон Мепена, кнеза фон Реклингхаусена (1785-1861) у кнегиње Људмиле фон Лобковиц, а француског порекла од Херибранда господара Лињија (1128).
==Сродство ==
Хуњади де КетхељКетхељи (-{Hunyady de Kéthely}-) су били у блиском сродству са породицом грофова Зичи де Зич ет Вашонке (-{Zichy de Zich et Vásonkeö}-), грофова Фестетић де Толна (-{Festetics de Tolna}-), кнезова од Колореда (-{Colloredo}-), кнезова Кевенхилер (-{Khevenhüller}-), бочне гране кнезова од и из Лихтенштајна (-{Liechtenstein}-) и др.
==Види још==
| 