Срем у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 10:
У периоду припрема за устанак, партијска органитацију [[Војводина|Војводини]] под руководством ПК [[КПЈ]], на чијем се челу тада налазио народни херој [[Жарко Зрењанин Уча]], упорно је следила политичку линију [[Централни комитет|ЦК]] [[КПЈ]] и ген. секретара [[Јосип Броз Тито|Тита]] и реализовала партијске одлуке мајског саветовања [[КПЈ]] у [[Загреб|Загребу]]. Насатвила је рад на учвршћењу и омасовљењу партије и [[СКОЈ]]-а и развијала делатност комуниста и скојеваца на јачању антифашистичког фронта свих народа и народнодти. Стварала је мрежу војних комитета и штабова, месних десетина, диверзантских и ударних група. Организовала је прикупљање оружја, опреме и санитетског материјала. А када је [[4. јула]] [[1941.]] године, на седници Политбироа ЦК [[КПЈ]], донета одлука и упућен позив свим народима и народностима [[Југославија|Југославије]] на оружану борбу против окупатора, партијска организација у Војводини је створила партизанске одреде и дала им задатак да почну са нападима на непријатељске посаде и колоне; да пале жито и кудељу; да руше и разарају друмске и железничке комуникације; да уништавају непријатељске транспорте и живу силу.
 
Та борба од устаничких дана у јулу [[1941.]] године није се развијала равномерно. Најпре је почела и била најширих размера у [[Банат|Банату]]. Четрнаест партизанских одреда и неколико партизанских група, извели су у периоду јул-септембра 1941. године више од 90 различитих акција. Оштетили су неколико железничких композиција, порушили више мостова, посекли око 200 телефонско-телеграфских стубова, спалили више од 200 вагона кудеље и око 70 јутара жита; убили известан број непријатљских војника и запленили њихово оружје и опрему.
 
У [[Бачка|Бачкој]] су борбу против окупатора и квинслига повеле бројне месне десетине, ударне и диверзантске групе у којима је уочи устанка било неколико хиљада људи и жена, међу њима велики број омладинаца и омладинки. Најбројније и најмасовније десетине налазиле су се у Шајкашкој, а затим у градовима: [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Сомбор|Сомбору]], Старом [[Бечеј|Бечеју]] и другим. Неке од тих десетина се у току покретања и развоја устанка групишу у партизанске одреде: Новосадски, Кисачки, Петроварадински, Жабаљски, Чурушки, Ђурђевачки и Први шајкашки НОП одред. Сви ти одреди, групе и десетине извели су у периоду јул-децембар [[1941.]] године више од 50 већих и мањих акција: паљење жита и кудеље у рејону Новог Сада, [[Чуруг]]а, Жабља, Старог Бечеја, [[Суботица|Суботице]], [[Врбас|Врбаса]], Куле, Сомбора, [[Апатин]]а, Бачке Паланке, сечење телеграфско-телефонских стубова и жица; саботаже и диверзије по фабрикама; ликвидације непријатељских војних и цивилних функционера.
 
Прве акције сремских партизана биле су ослобођење групе другова из затвора у Бешановачком Прњавору и бекству 32 политичка затвореника из затвора у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Већ почетком септембра [[1941.]] године у [[Срем]]у су образовани [[Фрушкогорски НОП одред|Фрушкогорски]] и [[Подунавски НОП одред]], јачине око 70 добро наоружаних бораца. Сем тога и у месне десетине је у лето [[1941.]] године било укључено преко 2500 људи и жена, међу њима велики број омладинаца и омладинки. Оба одреда су до краја године извела преко 30 различитих акција. Такође снажан отпор окупатору и домаћим издајницима пружили су [[Земун у НОБ-у|земунски комунисти и скојевци]], симпатизери и родољуби. Они су у више од 50 акција нанели велике људске и материјалне губитке губитке непријатељу. Тако су, поред осталог, спаљени један танкер и неколико шлепова; уништено је 20 вагона ускладиштене робе коже, оштећен је један авион и више стотина авионских инструмената за контролу лета; бачено је у ваздух складиште авијонских бомби и муниције и низ других акција.
 
Тако су на иницијативу и под руководством ПК [[КПЈ]] у Војводини у устаничкој [[1941.]] години створена 23 партизанска одреда са око 500 бораца, док је у месним десетинама и ударним и диверзантским групама било око 12.000 људи, жена, омладинаца и омладинки.
Ред 24:
Из више од 40 места са подручја [[Фрушка гора|Фрушке горе]], дњег Срема и Босутских шума протеране су или уништене окупаторско-квинслишке посаде и створеназнатна ослобођена територија. У периоду жетве спаљено је преко 120 вагона жита на имањима [[НДХ]], домаћих Немаца и издајника, уништено 80 вршилица и преко 100 косачица. У свим акцијама одреда, месних десетина, уништено је око 1.000 окупаторских и квинслишких војника, издајника и шпијуна. Заплењено је око 800 пушака, 20 пушкомитраљеза и митраљеза и друге опреме.
 
Политичко и војно руководство [[НОП]]-а у [[Срем]]у стално је развијало борбене организације: одреде, месне дестине, водове, чете и батљоне, посебно омладинске групе, а затим диверзантске групе, ударне десетине, групе за саботажне акције у предузећима, по градовима и друге. Упоредо с тим оно је све више организовало народ на прикупљање летине, прекопавању друмских и железничких комуникација и сл. Такво масовно борбено организовање народа, његова свакодневна разноврсна активност била је ванредно значајан чинилац општенародног отпора. Непријатељ није нигде био сигуран и његове снаге су биле готово на све стране развучене. Акције партизанских одреда, припадника месних ударних десетина и диверзантних група биле су оригиналне и вешто замишљене. Те борбе говоре о стваралачкој иницијативи и масовном отпору свих народа и народности Срема.
 
Ту је у лето 1941. године деловало око 300 чланова [[КПЈ]] и 600 чланова [[СКОЈ]]-а и бројне месне и среске организације НО одбора, [[АФЖ]]-а и [[УСАОЈ]]-а.
 
== [[Сремски фронт]] 1944-1945 ==
[[Сремски фронт]] је формиран почетком [[1945]]. године, од стране [[немачка|немачке]] војске која се повлачила са [[Балкан]]а и [[усташе|усташа]] које су им помагале. [[Југословенска армија]] водила је са окупатором и његовим помагачима тешке борбе на фронту, све до [[12. април]]а 1945. године, када је Сремски фронт пробијен. Тада је Југословенска армија продрла на запад и ослободила тај део [[Југославија|Југославије]].
 
== Литераутура ==