Синајска и палестинска кампања — разлика између измена

Организовао је напад и осигурао је снабдевање војске током преласка пустиње. Отоманска суецка експедициона војска дошла је до Суеца [[2. фебруар]]а [[1915.]] Пошто су Британци знали за њихово приближавање, изостао је ефект изненадног напада. Битка је трајала два дана, а отоманске снаге су изгубиле 2.000 људи. Британски губици су били минимални. Пошто је [[Суецки канал]] био од виталне важности за Британску империју, неуспешан отомански напад је натерао Британце да са много више војника штите Суецки канал. Због тога им је остајало много мање војника за друге операције, као што је био [[Галипољски поход]].

Британска влада се надала да се Отоманска империја може поразити почетком [[1918]]. успешном кампањом у [[Палестина|Палестини]] и [[Сирија|Сирији]]. Међутим немачка прољећна офанзива на западном фронту одгодила је напад на Сирију за девет пуних месеци. Војска генерала Аленбаја углавном је прекомандована у Француску, а Аленбај је добио дивизије новорегрутованих Индијаца, које је тренирао током пролећа и лета 1918. Британци су постигли ваздушну надмоћ новим борбеним авионима. То је Турцима и њиховом команданту немачком генералу [[Ото Лиман фон Сандерс|Лиману фон Сандерсу]] представљало проблем јер нису знали где ће Британци напасти. Турски министар рата [[Енвер-паша]] је током лета повукао најбољу војску да би формирао Исламску армију. Због тога су у Палестини и Сирији остали лошији војници. [[Лоренс од Арабије]] и арапски борци представљали су значајну помоћ британским снагама. Герилски напади Арапа тактиком удри и бежи везали су хиљаде турских војника у гарнизонима Палестине, Јордана и Сирије.