|
| image = Nucleus ER.png
| image_width = 350п
| image_caption = Схема грађе једра и везе са ЕР:<br>
1 - нуклеусни овој, 2 - рибозоми, 3 - комплекс нуклеусне поре, 4 - једарце, 5 - хроматин, 6 - једро, 7 - ендоплазматични ретикулум (ЕР), 8 - нуклеоплазма
1 - нуклеусни овој<br>
2 - рибозоми<br>
3 - комплекс нуклеусне поре<br>Једро
Из Википедије, слободне енциклопедије
једро
Схема грађе једра и везе са ЕР:
1 - нуклеусни овоkfhhuhuuh
2 - рибозоми
3 - комплекс нуклеусне поре
4 - једарце
5 - хроматин
6 - једро
7 - ендоплазматични ретикулум (ЕР)
8 - нуклеоплазма
Карактеристике органеле
присутна у: ћелијама еукариота и појединих археа
број у ћелији: 1-неколико
облик: сферан, кифласт, вретенаст, издужен...
мембране: 2 двослојне фосфолипидне мембране
функција: складиштење информација, синтеза нуклеинских киселина
Најупадљивија, велика органела еукариотских ћелија је једро. Сам назив - лат. nucleus значи језгро - говори о значају једра за ћелију. У њему се налази ДНК, у којој су ускладиштене информације о грађи и функционисању ћелије. Једро регулише све процесе у ћелији, у њему се обавља и синтеза ДНК (репликација) и свих врста РНК (транскрипција), као и дела протеина (транслација). Ћелија најчешће има једно једро, мада има и оних са више једара (полинуклеарне ћелије), а и веома ретко ћелија без једра (такви су нпр. еритроцити скоро свих сисара)
4 - једарце<br>
5 - хроматин<br>
6 - једро<br>
7 - ендоплазматични ретикулум (ЕР)<br>
8 - нуклеоплазма<br/>
<br>
| prisustvo = ћелијама еукариота и појединих археа
| broj = 1 - неколико
| oblik = сферан, кифласт, вретенаст, издужен...
| membrane = 2две двослојне фосфолипидне мембране
| funkcija = складиштење информација, синтеза нуклеинских киселина
}}
== Грађа једра ==
Једро се састоји од једарног овоја ([[нуклеусни овој|нуклеусног овоја]]) и једровог сока ([[нуклеоплазма|нуклеоплазме]]).
| 