Митоза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 92.244.141.124 (разговор) на последњу измену корисника WikitanvirBot |
|||
Ред 3:
*Код једноћелијских организама митоза је истовремено и размножавање.
*Код вишећелијских организама митозом се врши обнављање ткива и раст организма.
== Фазе митозе ==
Митоза се дели на 4 фазе:
* профазу,
* метафазу,
* анафазу и
* телофазу
Фазе су поређане по редоследу дешавања и међу њима профаза траје најдуже, а метафаза најкраће. На самом почетку митозе хромозоми се уочавају као дугачки конци, по чему је и сама деоба добила име ({{јез-грч|mitos}} = конац).
*'''[[Профаза]]''', прва фаза митозе, одликује се следећим дешавањима:
#хромозоми су прво кончасти, а затим се кондезују тако да се могу лепо уочити њихови делови: сестринске хроматиде спојене центромером;
#парови [[центриола]] су распоређени на половима ћелије: на сваком полу је по један пар центриола;
#на половима ћелије, око парова центриола, [[микротубула|микротубуле]] се зрачно распоређују градећи структуре назване [[астер]]и;
#почиње образовање [[деобно вретено|деобног вретена]] кога граде микротубуле нанизане једна на другу од центриола ка [[екватор]]у ћелије;
#нестаје једарни овој чиме се садржај једра меша са [[цитоплазма|цитоплазмом]];
#нестаје [[једарце]].
*У '''[[метафаза|метафази]]''' се хромозоми најбоље уочавају јер су максимално кондезовани. Дешавања у овој фази су:
#завршава се образовање деобног вретена; конци деобног вретена се пружају од центриола на половима ћелије до хромозома на [[екватор]]у ћелије;
#хромозоми се налазе на екватору ћелије где образују [[екваторијална раван у ћелији|екваторијалну раван]] (плочу); сваки хромозом је, преко [[кинетохор]]а, повезан концима деобног вретена и са једним и са другим полом ћелије; (пошто је кинетохор паран; један се везује за један, а други за супротни пол ћелије).
[[Слика:Mitotic spindle color micrograph.gif|мини|десно|250п|Митотичко деобно вретено обојено флуоресцентном зеленом бојом]]
*'''[[Анафаза]]''' почиње уздужном поделом [[центромера|центромере]] чиме се сестринске [[хроматида|хроматиде]] раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима потроши се неколико [[молекул]]а [[Аденозин трифосфат|АТП]]-а.) Од сваког хромозома једна хроматида одлази на један, а друга на други пол ћелије – тиме се на половима налази подједнак број хроматида. У људској ћелији, чијих се 46 хромозома поделило на 92 хроматиде, по 46 хроматида (нових хромозома) се налази на сваком [[пол]]у ћелије.
*'''[[Телофаза]],''' завршна фаза митозе (грч. thelos = крај), обухвата:
#хромозоми се декондезују (деспирализују);
#ишчезавају конци деобног вретена;
#око хромозома на половима ћелије образује се [[нуклеусни овој|једарни (нуклеусни) овој]];
#образује се једарце;
#на екватору ћелије се образује деобна бразда којом се равномерно подели [[цитоплазма]] на две кћерке-ћелије ([[цитокинеза]])
#кћерке-ћелије имају упола мању количину цитоплазме од мајке-ћелије; када уђу у [[интерфаза|интерфазу]] током периода раста оне ће достићи величину мајке ћелије.
==Види још==
| |||