Логор Собибор — разлика између измена

Гасне коморе у Собибору почеле су са радом у мају [[1942]]. годгодине. Јевреји су довожени железничким композицијама у логор где им је речено да се ради о транзитном логору, а затиму би били приморани да се свуку и да предају све своје личне ствари. Потом су одвођени у цев која је водила право до гасне коморе где су усмрћивани [[Углљен моноксид|уљген моноксидом]] из издувних гасова тенковских мотора.

Собибор је био место једне од три успешне побуне јеврејских логораша у немачким нацистичким логорима; друге успешне побуне одиграле су се у [[Треблинка|Треблинки]] и [[Аушвиц]]у којом приликом су побуњеници дигли у ваздух један од крематоријума. Дана [[14. октобар|14. октобра]] [[1943]]. год.године организована група логораша успела је да тајно ликвидира 11 СС чувара и више Украјинаца. Иако је њихов план био да побију целокупну стражу логора и из њега изађу кроз главну капију, њихова акција је убрзо откривена због чега су били принуђени да крену у масовно бекство под снажном немачком ватром. Око половина од 600 логораша је успела да побегне. Већина њих је у наредних неколико дана ухваћена и стрељана, или је страдала у минским пољима. Око 50 до 70 логораша је дочекало крај рата.<ref>-{Schelvis, Jules. ''Sobibor: A History of a Nazi Death Camp''. Berg, Oxford & New Cork, 2007, p. 168, ISBN 978-1-84520-419-8.}-</ref> Нацисти су затворили и раставили камп, а на његовом месту су посадили шуму како би сакрили било какве трагове његовог постојања.

Овај догађај драматизован је [[1987]]. год.године у ТВ филму „Бекство из Собибора“ који је режирао [[Џек Голд]] (-{Jack Gold}-), а који је базиран на књизи писца [[Рихард Рашке|Рихарда Рашкеа]] (-{Richard Rashke}-).

О овом догађају снимљен је и награђивани документарни филму чији је аутору [[Клод Ланцман]] (-{Claude Lanzmann}-) филм назвао „Собибор, 14. октобар 1943. год.године, 16 часова“ (енглески назив -{''Sobibor, Oct. 14, 1943, 4 p.m.''}-)