Серафим — разлика између измена

2.274 бајта додата ,  пре 10 година
м
нема резимеа измене
м (Разне исправке)
мНема описа измене
== Опис ==
У књизи пророка Исајие се помињу као шестокрила бића: ''„Серафими стајаху више њега сваки их имаше шест крила: двјема заклањаше лице своје и двјема заклањаше ноге своје, а двјема лећаше.“'' (Ис.6.2).
У Библији се та реч најпре налази тамо где је названа отровна змија (ватрена змија), која наноси смртну рану (4 Мој 21,6), (5 Мој 8,15). Поред тога, сераф се употребљава и у смислу лечења: према (4 Мој 21,8), поглед на серафа подигнутог на мотку доноси оздрављење ономе кога змије уједу (2 Цар 18,4; Јн 3,14). Пророк Исаија користи исти израз да би њиме означио крилата небеска бића (Анђеле), које посматра у своме виђењу приликом позива на своју пророчку службу (Ис 6,1-7).
У Исаијином виђењу, серафими су представљени како окружују Господњи престо. Они имају човечији лик, а сваки од њих има шест крила: једним паром крила прекривају своја лица, јер су недостојни да гледају Господа; другим паром крила - ноге, недостојни да их Господ посматра, а трећи пар крила служи им да лете, како би непрестано извршавали небеске заповести свога Цара и Господа. При томе, непрестано су певали песму "Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе његове!" (јев: кадош, кадош, кадош), и од грмљавине овога гласа потресли су се темељи храма и храм се напунио димом. Из овога се види да серафими нису само духови, него и да су највиша духовна бића, најближа Богу. Споменути су и у Откривењу Јовановом, где се каже да су заувек у Божијем присуству непрестано Га славећи, и дању и ноћу.
 
 
== Литература ==
652

измене